Selektivno smanjenje plata (ne)dovoljno

Ekonomisti kažu, na osnovu onoga što je do sada najavljeno, da ne znaju tačno koje su obećane mere za spas srpske ekonomije, ali da znaju da neće biti dovoljne. S njima se slažu i oni na koje se odnosi za sada najizvesnija mera - smanjenje plata za 10 odsto administraciji i zaposlenima u javnim preduzećima - gubitašima.

Direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović kaže da efekti smanjenja plata i penzija u smislu ušteda nisu veliki oni su više prikaz gašenja požara.

"Hajde da onda napravimo platne razrede da kažemo koliko taj posao u okviru državne administracije košta, pa da je pravnik koji radi isto plaćen u EPS-u, Srbijagasu i Vladi. Tu bi se više našlo, nego linerarna matematika svima 10 odsto", navodi Bajatović.

Bajatović postavlja pitanja gde je onda kvalitet usluga i kako da zadržite dobrog inženjera i dodaje da su to problemi u privredi.

I sindikati su protiv štednje preko plata i penzija. Kažu, više bi se postiglo boljom naplatom poreza i carina, ukidanjem agencija, dok bi se opštim zamrzavanjem, tvrde, za godinu dana uštedelo samo 150 miliona evra.

Ivica Cvetanović iz Konfederacije slobodnih sindikata smatra da je selektivno zamrzavavanje zarada u stvari diskriminacija. Kako je rekao, "ko se kako pobuni isključuje se, pa smo došli do cifre od 50 hiljada ljudi i dodao da je onda tu minorna ušteda".

Selektivno smanjenje plata, slažu se ekonomisti, neće biti dovoljno da se popune rupe u državnoj kasi - minus će do kraja godine biti za gotovo jedan procenat bruto domaćeg proizvoda veći od 4,6 odsto, na koliko računa ministar finansija. Ali je odluka korak u dobrom pravcu.

Dekan Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić kaže da je ta mera sasvim logična, zato što su plate u gubitašima javnim i državnim po pravilu iznad proseka i to je razlog zašto prvo treba ići na ta preduzeća.

Marko Malović iz Instituta ekonomskih nauka ne smatra da bi zamrzavanje plata i penzija bilo dugoročno rešenje, jer je više puta to rađeno u prošlosti pa je efekat ispario. Prema njegovim rečima, trebalo bi otpustiti najmanje 30 do 40 hiljada ljudi zaposlenih po političkoj liniji.

Ono čemu se nadaju stručnjaci jeste da se Vlada odvaži na dugo odlagane reforme koje bi državu učinile jeftinijom i podstakle rast privrede.