Cene najniže, novčanik prazan

Poredeći zemlje regiona, po cenama hrane, Ljubljana je najskuplja za život, a Beograd među najjeftinijima. Međutim, slovenačka prosečna plata, od oko 960 evra, tri puta je veća od plate u Srbiji.

Na lestvici najviših prosečnih plata Slovence slede Hrvati sa više od 700, Crnogorci sa oko 500, Bosanci sa više od 400 i Srbi, tek nešto više od 300 evra.

Građani kažu da osećaju i pad evra i rast cena. Kažu da pošto cene skaču, a plate su manje, štede na svemu.

U Beogradu je hleb najjeftiniji, 0,3 evra, u Zagrebu najskuplji, osamdeset evrocenti. Najskuplje mleko od devedeset evrocenti kupuje se u Podgorici, dok je najjeftinije u Beogradu i košta pola evra.

Svinjski but je najskuplji u Ljubljani, gotovo šest evra, u Beogradu je tri i po. Zagrepčani ulje plaćaju evro i po, što je duplo više od cene koju plaćaju Beograđani. U glavnom gradu Hrvatske šećer košta gotovo evro, što je za trećinu više nego u Beogradu.

Najskuplje brašno je u Sarajevu 0,7 evra, u Beogradu košta 30 evrocentri. Deset jaja u Zagrebu platićete evro i 40, pola evra skuplje nego u Beogradu.

Milodsavljević: Srbija izlazi iz krize

Relativno nizak životni standard u Srbiji u poslednjih petnaestak godina, smatra ministar trgovine Slobodan Milosavljević, posledica je krize devedesetih, tranzicije i aktuelne ekonomske situacije. Milosavljević kaže da Srbija izlazi iz ekonomske krize.

"Ekonomski rezultati su pozitivni u prvom polugođu ove godine. Verujem da će biti nastavljeni do kraja godine i to je osnov za ovaj dugo očekivani bar mali boljitak", rekao je Milosavljević.

Ministar očekuje da će rast kupovne moći, do kraja godine, biti veći za nekoliko odsto u odnosu na prethodnu.

Strane investicije, ocenjuju stručnjaci, ključ su za podizanje kupovne moći. Ekonomista Goran Nikolić kaže da je dolazak stranih investitora za jednog običnog građanina bitan utoliko što on može da bude potencijalno zaposlen u toj firmi.

"Ako radi, plata u perspektivi može da raste. Ako je primalac socijalnih ili penzionih davanja, može da očekuje da će država kroz poreze moći da dođe do dodatnih para. Dakle, jedino dolaskom para iz inostranstva, odnosno ulaganjem stranih investitora Srbija može da polako povećava svoj životni standard", rekao je Nikolić.

Prema zvaničnim podacima, srpski standard je oko trećine proseka Evropske unije.