Čitaj mi!

Obuzdavanje nasilja u školama između prevencije i gašenja požara, šta bi uradio najbolji nastavnik na svetu

Škole jesu najbezbedniji deo društva, ali ne treba zaboraviti da nasilje dominira u celom društvu, u kojem je obrazovanje izgubilo autoritet, istakli su stručnjaci u emisiji "Četvrtkom u 9". Borko Petrović iz Paraćina, koji je proglašen za najboljeg predavača na svetu, objasnio je šta bi uradio kada bi se njemu dogodio slučaj nasilja tokom časa.

Šef odseka u Ministarstvu prosvete za unapređenje ljudskih i manjinskih prava Snežana Vuković, direktor Zemunske gimnazije Miloš Bjelanović, psiholog i profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu Aleksandar Baucal i predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Jasna Janković govorili su u emisiji Četvrtkom u devet o tome kakve mere će se ubuduće primenjivati u školama i šta treba o tome da znaju i roditelji i nastavnici, ali i o mogućim uzrocima nasilja u školama.

Vukovićeva smatra da škola jeste bezbedno mesto, i za decu i za nastavnike, odnosno da je najbezbedniji deo društva u ovom trenutku.

Miloš Bjelanović kaže da škole jesu parametar i pokazatelj koliko je društvo bezbedno ili ne, i navodi da su u pitanju ipak izdvojeni pojedinačni slučajevi nasilja koji se dešavaju, a da bi trebalo uraditi jednu ozbiljnu analizu da bi se videlo ima li nasilja više.

Studije pokazuju da se u drugim zemljama povećava broj slučajeva nasilja posle pandemije, navodi Aleksandar Baucal, ali napominje da u Srbiji takva studija nije urađena.

Prema rečima Jasne Janković, škola jeste povremeno nebezbedno mesto za svakoga ko u nju ulazi, počevši od dece, preko nastavnika, roditelja, tetkica.

"Škola je mikro-društvo, pa ne treba da se čudimo ako smo primetili u poslednjih par nedelja više slučajeva nasilja", smatra Jankovićeva.

"Jedinica iz vladanja ne sme biti prelazna ocena" 

Do 20. decembra se očekuje da radna grupa koju je formiralo Ministarstvo prosvete predloži rešenja.

Jankovićeva sumnja da će ta radna grupa biti efikasna, ali da je dobro da je formirana, jer se nešto mora preduzeti.

"Smatramo da nije dovoljno samo promeniti podzakonski akt, morali bismo da promenimo zakon", kaže Jankovićeva. 

Jedinica iz vladanja, smatra, apsolutno ne sme biti prelazna ocena.

"Ona sada ništa ne znači, jer dete sa jedinicom iz vladanja prelazi u drugi razred kao da se ništa nije desilo, a jedinicu je možda dobio zbog trećeg nivoa nasilja", ukazuje Jankovićeva.

Predlog da đaci nemaju peticu iz vladanja "po difoltu"

Među idejama je, navodi Bjelanović predlog Društva direktora škola Srbije, da učenici nemaju peticu iz vladanja "po difoltu", da se onda ona eventualno smanjuje u toku godine.

Učenik, prema tom predlogu, na kraju meseca dobija ocenu za vladanje, dok sama ocena ulazi u prosek kao i sve druge.

"Moramo da pojednostavimo te procedure, da ubrzamo rokove, da vratimo pedagoge i psihologe u škole", naglašava Jankovićeva i podseća da je 2015. godine prepolovljen broj psihologa i pedagoga.

Jankovićeva dodaje da su neophodni i socijalni radnici, bolje povezivanje sa socijalnim službama, sa lekarima u domovima zdravlja, sa policijom.

"Škola izgubila autoritet zato što je obrazovanje izgubilo autoritet"

Baucal smatra da porodica jeste jedan od važnih faktora, ali da ne treba zaboraviti da je i škola važna, i da ono što se dešava u školi može da generiše nasilje.

"Takođe, mi ne možemo sada ni od škole da očekujemo da promoviše kulturu dijaloga i nekog konstruktivnog rešavanja svih nesporazuma, ako u društvu imamo devalvaciju obrazovanja, ako imamo politički i javni život koji je prepun nasilja", ukazuje Baucal.

Slaže se da bi škola trebala da bude ona koja će da nudi drugačiji model ponašanja, ako da smo mi kao odrasli stvorili društvo u kojem je nasilje dominantno i gde onaj koji je moćan uvek sprovodi nasilje.

"Mi kao odrasli smo stvorili društvo koje je pre svega zasnovano na nasilju, a sad hoćemo da škola, kao da je pala s Marsa, kaže deci - ne, vi živite u jednom lepom svetu", ističe Baucal.

"Škola kao obrazovna institucija izgubila je autoritet prema deci, zato što je obrazovanje u društvu izgubilo autoritet. Ako vi možete da budete uspešni u društvu i da prepišete doktorat, dobijete lažnu diplomu, da budete na vodećim, mestima, deca to vide", ukazuje Baucal.

Gde je svetlo na kraju tunela

Ipak, Bjelanović ne smatra da je situacija bezizlazna, i kaže da se vidi svetlo na kraju tunela. "Tu zaista društvo kompletno mora da se aktivira, ovo što je formirana radna grupa, po meni, to je gašenje požara i to je u redu, to treba uraditi, ali sistemski treba početi da se radi, praktično od predškolskog uzrasta", dodaje on.

"Ozbiljna škola uz obrazovnu funkciju ima i vaspitnu. To da li će pored mene proći sto učenika ne rekavši ‘dobar dan‘ ili će njih 95 od 100 proći pored mene i reći ‘dobar dan‘ - jeste uticaj škole na vaspitanje. Treba aktivirati i roditelje da se priključe, jer nam je cilj isti, a to je da proizvedemo mlade, kvalitetne, obrazovane ljude", zaključuje Bjelanović.