Čitaj mi!

Od brige, prisilnog rada do teške traume – kako izbeglištvo podnose deca

Gotovo osam miliona ljudi izbeglo je iz Ukrajine za devet meseci rata. Izbeglištvo najteže podnose deca, a istraživanje organizacije "Save the Children" pokazalo je da većina ima problema sa mentalnim zdravljem. Sa istim problemima suočavaju se i deca sa Bliskog istoka, Afrike i Azije, s tim da su ona izložena svim vidovima nasilja što ostavlja mnogo posledica.

Vranje i Pokrovsk u Donjecku nemaju mnogo sličnosti. Zajednički im je približan broj stanovnika i jedan srednjoškolac. Kad je rat u Ukrajine počeo, izbegao je sa majkom.

"Ovde sam došao krajem marta. Prvo su nas evakuisali vozom, a posle smo presedali na neke druge između država. Ovde se osećam dobro, ali mnogo brinem za tatu koji je u Ukrajini, jer tamo raketiraju, nema vode, struje", priča srednjoškolac O. N.

Zabrinuta su sva deca iz Ukrajine raseljena širom Evrope, a svako treće ne ide u školu.

"Iako su Ukrajinci u tim zemljama dobili svu neophodnu zaštitu u smislu pravnog statusa, istraživanje je pokazalo da su deca izuzetno anksiozna i zabrinuta za budućnost s obzirom da im nedostaje njihova domovina, nedostaju im prijatelji iz škole", kaže Bogdan Krasić iz organizacije "Save the Children".

Irena Stojadinović, psiholog Mreže psihosocijalnih inovacija (PIN), navodi da je dobro su deca koja borave u Vranju deo obrazovnog sistema.

"To im je veliki resurs upravo da bi mogli nekako da imaju koliko toliko normalan život dok borave u Srbiji, da mogu da se povežu sa vršnjacima", napominje Stojadinovićeva.

Izbeglice sa Bliskog istoka izložene nasilju 

Njihovi vršanjaci sa Bliskog istoka i iz Azije pokušavajući da pobegnu od nasilja. Gotovo na svakom koraku izbegličkog puta, koji potraje oko četiri godine, izloženi su i psihičkom i fizičkom zlostavljanju. Dečaci koji putuju sami u velikom su riziku od seksualnog nasilja.

"U nekim zemljama najčešće je nasilje na granicama od strane službenika policije, dok je u drugim zemljama veoma izraženo nasilje kom su izloženi od strane krijumčara, a takođe u Grčkoj i Turskoj su vrlo često ova deca bila primorana da rade u neuslovim fabrikama u Turskoj ili u poljoprivredi u Grčkoj", ukazuje Bogdan Krasić.

Prisilni rad i nasilje, ukazuju psiholozi, kod dece izaziva posttraumatski stresni poremećaj, karakterstičan za vojnike nakon ratovanja.

"Za svoj uzrast ne mogu u dovoljnoj meri da razumeju šta im se dešava, ne mogu emotivno to da podnesu. Mogu da se pojave različiti simptomi i depresivnog raspoloženja i ponovnog preživljavanja traume za šta je potrebna stručna podrška", naglašava Irena Stojadinović.

Podršku retko traže sami. A ona je, upozoravaju stručnjaci, najpotrebnija deci koja su u izbeglištvu bez roditelja.