Ko su beogradski gimnazijalci s peticom iz humanosti

Humanitarni tim Pete beogradske gimnazije je prošlog meseca organizovao turnir u malom fudbalu, a prikupljeni novac doniran je za lečenje Koste Leševića koji boluje od teške bolesti.

Đorđe Brnabić iz Pete beogradske gimnazije kaže da imaju u društvu ritual da se jednom nedeljno okupljaju da igraju fudbal.

"Volimo i svi smo ga trenirali i mislimo da je zdrava navika. Došlo smo na ideju, zato što smo radili još neke humanitarne akcije, da i u školi uz pomoć direktorke da napravimo humanitarni turnir u fudbalu, da bi nekako okupili celu školu. Da to bude neko zabavno druženje, a opet i da bude humanitarno korisno", ističe Brnabić.

Na turniru je bilo više učenika nego što je iko očekivao i uspeli su da prikupe oko 200.000 dinara.

"To pokazuje sama činjenica da smo za finale štampali samo 280 karata, a na kraju smo morali još 50 do 100 ljudi da puštamo sa pečatima na rukama. Mislim da smo stvarno fantastičnu stvar uradili i atmosfera je bila sjajna", priča gimnazijalac Luka Hadžić.

Humanitarni tim postoji nekoliko godina unazad, otkad postoji učenički parlament koji se sastoji od više timova, objašnjava učenica Boginja Nikolić.

"Humanitarni tim je tu najpoznatiji, upravo zbog humanitarnih akcija koje se organizuju već par godina unazad i tek će se organizovati sa novim generacijama", najavljuje Nikolićeva. 

Petica i za Desetu beogradsku gimnaziju 

Nije ovo jedina škola koja ima peticu iz humanosti. Deseta beogradska gimnazija redovno organizuje različite humanitarne događaje, poput kvizova. Redovno prikupljaju novac za lečenje dece.

"Mislim da je od pretežnog značaja da se mi zabavimo i pokažemo svoje znanje. Prošle godine smo imali poslednji kviz i mislim da je bio rekordan u broju pitanja, takođe zbližio je sve učenike, zato što je svaki učenik ponaosob morao da napiše po deset pitanja", navodi Nemanja Vučković iz Desete beogradske gimnazije.

Iako u medijima svakodnevno viđamo naslove koji govore o vršnjačkom nasilju, oni su dokaz da ima više onih koji su dobar primer, samo se o njima manje priča.

"Za ukupan psiho-fizički razvoj deteta, sve aspekte psihofizičkog razvoja je jako važna ta međusobna saradnja, razmena i te neke situacije u kojim  deca uče i jedni od drugih i uče u različitim situacijama, sami pokreću sebe na različita učenja", ističe psiholog Branka Tišma.

I ne samo što pomažu, nego se i druže. I odrasli mogu od njih da nauče.