Sindikatima ne veruje čak 60 odsto radnika – kakva im je budućnost

Sindikati u Srbiji nisu baš na dobrom glasu, pokazuje istraživanje. Gotovo 60 odsto radnika nema poverenja u sindikate, bilo uglavnom ili uopšte. Veruje im 25 odsto, a 16 procenata odgovara da ne zna.

Uz napomenu da priču o sindikatima ne treba generalizovati, naš sagovornik pojašnjava da su sindikati danas previše birokratizovani, usmereni na održavanje statusa kvo i unutrašnja pitanja, a manje na spoljnu akciju, vidljivu javnosti.

Podvlači i da radnici centar moći i odlučivanja više vide na drugom mestu, zbog čega bi se neki radije učlanili u političku partiju nego u sindikat. Moć im je, kaže, opala i na polju mobilizacije radnika, organizovanja masovnih protesta.

"Sindikalne strukture, naročito ove glomazne, vrlo često razvijaju svoje posebne interese koji nisu po pravilu ili nisu uvek u skladu sa interesima radnika i onda vrlo često dolazi do razočaranja, dakle ulazimo u jednu sindikalnu priču sa velikom energijom, izlažemo sebe riziku kod poslodavca od otpuštanja ili lošeg tretmana, a onda ostajemo odjednom bez podrške centrale sindikalne zato što je neko procenio da nismo dovoljno važni ili zato što je neko rekao da postoji neki viši interes i vrlo često zbog toga dolazi do situacije da su sindikati prokockali poverenje koje su imali na početku", kaže Mario Reljanović, Institut za uporedno pravo.

Da je odneo vrag šalu, da neće imati nikakav kredibilitet ako nešto ne promene, sindikati su konačno uvideli, kažu u ASNS-u i zato imaju sastanke o zajedničkim akcijama sa Savezom samostalnih sindikata Srbije i UGS Nezavisnost.

Vreme je, kažu u Asocijaciji, pokazalo da nijedan sindikat pojedinačno nema snagu i moć da napravi značajniji pritisak prema poslodavcima i Vladi u zaštiti radničkih prava i interesa. Ključ uspeha vide u jedinstvu. Šta ih godinama sprečava da ga postignu?

"Prosto jedna i ekonomska i socijalna i svaka druga situacija, znate sindikat deli sudbinu države i društva, ako sve ostale institucije nisu nezavisne i ukoliko ne rade onako kako bi trebalo, mislim da je onda nerealno očekivati da sindikat iskače od svega toga. Dakle, tu su pre svega interesi pojedinih sindikalnih centrala, to je nerešeno pitanje reprezentativnosti sindikata, to su benefiti koji se dobijaju učešćem u radu Socijalno-ekonomskog saveta", poručuje Ranka Savić, Asocijacija slobodnih i nezavinsih sindikata.

Iako nisu zadovoljni radom Socijalno-ekonomskog saveta, koji čine predstavnici Vlade, sindikata i poslodavaca, iako mišljenje tog Saveta dešava se, ne bude uvaženo, u Savezu samostalnih sindikata vide ga kao jedini mehanizam za rešavanje nekih pitanja. Alternativa je izlazak na ulicu ako se, kako kažu, nastavi nepoštovanje sindikalnih i radničkih prava.

"Imamo pritisak poslodavaca da ako se neko prihvati da bude predsednik sindikalne organizacije, on dobije otkaz. S druge strane, imamo državu koja stranim poslodavcima obeća da u prvih tri, pet godina neće biti dozvoljeno osnivanje sindikata. Svet kapitala je mnogo jači i država je bliža njima i njima se povlađuje, na štetu radnika, zato i imamo ovolike migracije. Vidite koliko mladih ljudi odlazi, to nije zbog nepoverenja u sindikat, nego zbog nepoverenja u ceo sistem", naglašava Dragan Todorović, Savez samostalnih sindikata Srbije.

Ne beže od odgovornosti sindikata, kažu ovi lideri, ali pozivaju radnike da budu aktivniji. Ko sindikate vidi isključivo kao izvor novčane pomoći, put do jeftinjeg pregleda, karte za pozorište, rešavanja svog problema, a ne kao šansu da pokuša da se izbori za bolji položaj radnika, čemu se nada, šta očekuje? Sindikalne centrale koje ne podrže hrabre radnike, čemu se nadaju i kuda idu?