Marinović: S nekoliko "klikova" do informacija vlasti – poverenik izriče kazne i puni budžet

Međunarodni dan prava javnosti da zna, ustanovljen je 2002. godine s ciljem promovisanja slobodnog pristupa informacijama, podsticanja građana da to pravo koriste, a javne vlasti na bolju transparentnost u radu.

Milan Marinović ističe za RTS da ostvarivanje prava na slobodan pristup informacijama nije ništa lošije u Srbiji nego u okruženju, u evropskim zemljama, a da sa novim izmenjenim zakonom imamo i bolji normativni okvir od mnogih drugih.

"To je jedan od najboljih zakona zaista u Evropi. Videćemo kakve će on rezultate dati jer je njegova primena počela 17. februara, ali perspektiva, kako sad izgleda, iz ovog ugla gledanja je dobra", smatra poverenik.

Da li je rešeno "ćutanje administracije" 

Marinović, koji je bio član Radne grupe za izradu Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, naglašava da su značajno pokušali da olakšaju svima onima koje interesuju informacije od javnog značaja koje su u posedu bilo kog organa vlasti.

Takođe, s druge strane, da promovišu takozvano "proaktivno" objavljivanje informacija, odnosno da organi vlasti što više informacija objave unapred, da ne moraju da čekaju da im neko traži, da to bude vidljivo uz nekoliko klikova. 

Menjanjem zakona morali su, kaže, i da uklone, a to je praksa u Srbiji pokazala, mogućnosti zloupotrebe prava. 

Marinović ističe da je veliki problem svih prethodnih godina bilo "ćutanje administracije". Tako je ranije procenat žalbi zbog "ćutanja administracije" u ukupnom broju koji je stizao povereniku, prosečno bio izmeću 50 i 60 posto, pa čak i 80 odsto u nekim godinama.

"Prošle godine, čim smo najavili promenu zakona, dakle još nije počela primena, taj procenat je pao na 37 posto", ukazao je poverenik. 

Kome i kako se izriču kazne 

Poverenik je već od 17. februara počeo da izriče sankcije u vidu prekršajnog naloga, novčanu kaznu od 30.000 dinara.

"Ako je u organu vlasti određeno lice za postupanje po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Ukoliko nije, onda direktno rukovodiocu organa se izriče kazna", objašnjava Marinović. 

Izdato je nekoliko desetina naloga, a neke kazne su, kako navodi, već naplaćene.

"Izmenom tog zakona, poverenik se svrstao u punioca budžeta", ocenjuje Marinović. 

Ističe i da su normativima sprečili veliki broj zloupotreba prava koje su bile prisutne prethodnih godina. Tako se, ističe, masovno podnose zahtevi na slobodan pristup informacijama od javnog značaja na veliki krug organa vlasti.

"Sada lica tražioci informacija ne mogu, bilo da imaju advokata ili ne, da podnesu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka prekršajnom sudu, a da se prethodno ne žale povereniku. Znači prvo moraju da se žale povereniku pa da poverenik donese odluku po žalbi. Pa ne mogu čak ni onda da idu na sud, nego moraju poverenika da pitaju da li će sada da podnese zahtev za pokretanje postupka. Tek kada poverenik ćuti osam dana ili kaže da neće, onda mogu", pojasnio je proceduru Marinović.

Zašto je značajan 16. novembar 

Navodi da 16. novembra ističe rok kada velika većina organa vlasti, kojih je prema proceni 14.000 do 15.000, imaju obavezu da objave Informator o svom radu na jedinstvenoj platformi, takozvanom Jedinstvenom informacionom sistemu informatora o radu koji vodi i održava poverenik.

"To je potpuno novo, do sada je oko 3.500 organa imalo tu obavezu i objavljivali na svojim sajtovima. Sada moraju na Platformi poverenika. Sve je jednoobrazno i najviši i najniži organi vlasti objavljuju isto", precizirao je poverenik. 

Podseća da su do sada građani prelazili trnoviti put do informacija, prolazilo je više meseci, nekada i godina. Sada će s nekoliko klikova moći da dođu do ogromnih informacija kojima raspolažu organi vlasti. 

"Možda ne do svih, ali do onih najinteresantnijih sigurno. Kako se sprovode javne nabavke, kako se troše pare iz budžeta, koliki su iznosi zarad i drugih primanja u organu vlasti i slično", zaključuje Marinović.