Čitaj mi!

Šest stvari koje treba da znate o Uberu

Hiljade fajlova, čiju su sadržinu objavili mediji, razotkrilo je kako se Uber "udvarao" uticajnim političarima i koliko je daleko otišao da izbegne pravdu. A šta je zapravo Uber, gde se koristi i zašto je njegova pojava dovela do brojnih protesta?

Šta zapravo Uber radi

Inovativna kompanija Uber preko aplikacije spaja vozače sa onima kojima je potrebna vožnja. Iako nalikuje, nije reč o taksi usluzi i zakonski se drugačije reguliše njen rad – u zavisnosti od države u kojoj posluje.

Korisnik preko mape može da prati gde se vozač nalazi, a plaća se gotovinom, karticom ili uber kešom, u zavisnosti od toga o kojoj državi je reč.

Ono što je svakako pogodnost jeste procena cene vožnje pre poručivanja vozila.

Kako je Uber nastao

Uber je počeo da radi kao aplikacija koja je omogućavala da se dve ili tri osobe koje idu na sličnu lokaciju dogovore putem aplikacije da putuju zajedno, kako bi imale manje troškove.

Naime, svaka osoba bi učestvovala u podeli troškova oko goriva i amortizacije vozila.  

Od onda, mnogo toga se promenilo, a porastao je broj usluga koje Uber nudi. Najčešće korišćena usluga je Uber X – običan automobil sa četvoro vrata.

Među ostali uslugama su i Uber Pool – troškove možete podeliti sa drugom osobom, Uber XL, Uber Comfort, Uber Select, Uber Black i Uber Black SUV.

Uber se nije zadovoljio samo povezivanjem putnika i vozača, već je razvio i mnoge druge usluge poput kurirske službe, dostave hrane i paketa, iznajmljivanja električnih bicikala, trotineta, ali i prevoza trajektom.

Gde se sve može voziti Uberom

Uber posluje u više od 10.000 gradova širom sveta, a u regionu može se koristiti u pojedinim gradovima u Hrvatskoj, Bugarskoj i Rumuniji. 

Najzastupljeniji je, očekivano, u Sjedinjenim Američkim Državama, budući da je reč o kompaniji čije je sedište u San Francisku. U mnogim gradovima Francuske, Italije, Španije i Nemačke takođe se može voziti Uberom.

Kako se postaje vozač Ubera

Za razliku od taksista koji moraju da poseduju licencu i polože ispit, da bi neko postao vozač Ubera, potrebno je samo da ima važeću vozačku dozvolu i odgovarajuće vozilo.

U Sjedinjenim Američkim Državama to je malo komplikovanije, pa vozači prolaze odgovarajuću proveru i moraju da imaju najmanje godinu dana vozačkog iskustva.

Uslovi za automobil kojim se obavlja vožnja variraju od grada do grada, a ako neko želi da radi za Uber, a nema svoje vozilo, može da ga dobije preko nekog od Uberovih partnera.

Protesti protiv Ubera

Kako je Uber dolazio u koju državu, tako su se protiv njega bunila taksi udruženja, tražeći da se zakonima na sličan način reguliše i Uberovo poslovanje.

Tvrdili su da Uber ima nefer prednost kada je reč o potrebnim kvalifikacijama vozača, tehničkim karakteristikama vozila, oporezivanju.

Pariz je bio poprište evropskog lansiranja Ubera i naišao je na jak otpor taksi industrije, što je kulminiralo nasilnim protestima na ulicama. Tako je 2015. godine 10 lica privedeno, sedam policajaca povređeno, a 70 vozila oštećeno tokom protesta taksista u Parizu i drugim gradovima.

Taksisti su izlazili na ulice i u Hrvatskoj, Španiji, Austriji, Brazilu... 

Dosije Uber

Na hiljade procurelih fajlova, koji se odnose na period od 2013. do 2017. godine, pokazali su kako je Uber pokušao da obezbedi podršku diskretnim "udvaranjem" premijerima, predsednicima, milijarderima, oligarsima i medijskim mogulima.

Među imenima koja su se pojavila su i aktuelni francuski predsednik Emanuel Makron i bivša komesarka Evropske unije Neli Kros.

Dosijei pokazuju da je Makron, tadašnji ministar ekonomije, bio u kontaktu sa osnivačem Ubera, kontroverznim Travisom Kalanikom, kojem je rekao da će reformisati zakone u korist te kompanije.