Čitaj mi!

Zabrana abortusa u SAD, lomljenje krhkog i teško osvojenog prava

Širom Amerike protesti zbog odluke Vrhovnog suda da ukine ustavno pravo na abortus. To dovodi u pitanje zdravlje i život miliona žena u SAD, koje posle pola veka gube legalno pravo na prekid neželjene trudnoće. Odluka američkog Vrhovnog suda naišla je na osudu širom sveta – kao veliki civilizacijski korak nazad koji pokazuje koliko su prava žena krhka i kako ih je lako kršiti.

Politika se uplela u medicinu i žene Amerike gube teško stečeno pravo na abortus. Konzervativne države menjaju zakone, a bolnice masovno otkazuju već zakazane abortuse.

"Osećam se bespomoćno. Kada se usvoji taj zakon u mojoj državi, da nisam ekonomski zavisna da ovde ostanem, preselila bih se odmah, ali nažalost, ne mogu da napustim kuću. Posebno je teška situacija za žene u kasnoj trudnoći", kaže Elizabet Kifer Kraus, pacijentkinja.

Pol Dilan, potpredsednik za javne poslove u planiranom roditeljstvu Vašington i Severni Ajdaho izjavio je da se vratio sa jedne klinike, da su pacijentkinje uplašene i da je mnogo konfuzije.

"Veoma je važno da naglasimo da je abortus i dalje legalan. Pošto vidimo da se povećava broj pacijentkinja iz Ajdaha planiramo da zaposlimo još medicinskih sestara kako bi se svi zakazani abortusi završili u Vašingtonu", dodaje Dilan.

Pravo na abortus je teško osvojeno. U našoj zemlji dozvoljen je 1952, a Jugoslavija je bila jedna od prvih zemalja koja je to pravo garantovala Ustavom iz 1974. godine.

"Svaka neželjena trudnoća, jer vrlo često je to odluka para, međutim na kraju posledice su uvek na ženi, isključivo na ženi s obzirom na to da se radi o njenom telu, tako da to zaista nije feministička odluka, nego zaista je to ljudsko pravo sa kojim se ne treba igrati", ukazuje Ana Mitrović, ginekolog i načelnica Dnevne bolnice Ginekološko-akušerske klinike "Narodni front".

Ljudska prava žena u Americi oduvek su bila upitna, tvrde upućeni. Podsećaju da je Amerika jedna od malobrojnih država koja nije ratifikovala Konvenciju UN o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena.

"Mi se bavimo osnaživanjem žena i onda se postavlja pitanje ovakvim odlukama, na šta mi ženu svodimo – da li je žena svesno biće da može da donosi odluke o svom životu i svom telu ili žene svodimo na inkubatore koji su tu da rode dete i onda nam se i u javnom diskursu apropo te politizacije dešavaju najprimitivniji vidovi ponašanja kao što je bio za vikend", navodi Gordana Gavrilović iz Koordinacionog tela Vlade Srbije za rodnu ravnopravnost.

Reč je o lažnoj brizi za živote konzervativnih pokreta koji jačaju u celom svetu, kažu u organizacijama koje se bore za prava žena.

"Nekoliko godina unazad gledamo kako su američki konzervativni i desni pokreti dobro povezani sa evropskim konzervativnim pokretima. Tu crkve, pravoslavna, katolička nemaju nikakav problem da sarađuju i da investiraju u pokrete te prirode. Znači mi vidimo Poljsku kao ekstremni primer. U Poljskoj su već dve žene umrle zbog toga što abortus nije izvršen na vreme i u zdravstvenoj ustanovi", napominje Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra.

Dok u svetu besne ratovi besmisleno je, kaže, govoriti o pravu fetusa na potencijalni život.

U Srbiji je abortus dozvoljen do 10. nedelje trudnoće, i kasnije, ako postoji medicinska indikacija. Lekari upozoravaju da žena koja želi da prekine trudnoću, nađe način da to uradi, bez obzira na zabrane.