Čitaj mi!

Ko piše set pravosudnih zakona koji predviđaju izmene Ustava

Osam meseci ostalo je članovima radne grupe Ministarstva pravde da izrade nacrte seta pravosudnih zakona kojim će se proces izmene Ustava privesti kraju. Da li je to dovoljno vremena da se napišu kvalitetni zakoni, ko piše nove zakone i kada građani i zaposleni u pravosuđu mogu da vide prve efekte izmena - za RTS govori predsednica Društva sudija Srbije Snežana Bjelogrlić.

Pre tačno pet meseci, gotovo 60 odsto građana izašlih na referendum podržalo je izmene Ustava u oblasti pravosuđa.

Kako smo čuli tada, to je bio prvi i lakši korak na putu ka nezavisnijem pravosuđu, a da teži posao tek sledi - izrada zakona koji će omogućiti te promene.

Da li je počeo rad na tome?

- Ovo je sada drugo poluvreme. Rad na izradi zakona je počeo. Formirane su radne grupe 15. aprila. Ministarka pravda je donela rešenja o formiranja radne grupe, odredila članove. Prvi sastanak je bio 6. maja. U međuvremenu su održane još tri. Sada se malo intenzivnije radi. Imaju dve radne grupe - jedna se bavi sudstvom, druga se bavi pitanjima koja se odnose na tužilaštvo. Sam ustavni zakon je predvideo i rokove i zakone koje je potrebno promeniti u tom roku.

Akt o kom su glasali građani pisala je radna grupa, u kojoj je sedeo veliki broj stručnjaka. Ko sada piše zakone?

- U radnoj grupi za izradu seta sudskih zakona sede predstavnici Ministartva pravde, sudije, predstavnici VSS, VKS, dva predstavnika Društva sudija Srbije, dva advokata, porfesori i jedan naučni saradnik. Rad radne grupe prati i podršku pruža Savet Evrope i on ima tročlanu komisiju.

Koliko zakona mora da pretrpi promene da bi mogle da se implementiraju ove izmene?
Dakle, Zakon o uređenju sudova, Zakon o sudijama i Zakon o VSS i kod tužilaca Zakon o javnom tužilaštvu i Zakon o Savetu tužilačkom.

Mnogo se polemisalo o tome ko može da bude istaknuti pravnik. Da li se došlo do konsenzusa o kriterijumima?

- Trećeg juna je održana međunarodna konferencija na Pravnom fakultetu u organizaciji Društva sudija Srbije i delegacije EU i Saveta Evrope gde je tema bila istaknuti pravnik. Pokušali smo da izbrusimo koje to sve uslove, pored onih koje Ustav porpisuje, bi u zakon trebalo staviti, kakvu proceduru propisati.

Meni se najviše dopalo jedan stav, odnosno odrednica istaknutog pravnika, koja kaže - to treba da bude čovek hladne glave, toplog srca i čistih ruku.

Godnu dana je rok da se donese taj set zakona. Šta ako ne bude u tom roku?

- Kako sada izgleda rokovi će se ispoštovati. Mi imamo već zakazana tri puta po tri tzv. ritrita u junu, julu i avgustu, pa se planiraju konsultacije sa Venecijanskom komisijom krajem jula, da bi se u avgustu još malo doradio tekst pa početkom septemrba radna verzija dala na javne rasprave i poslala Venecijanskoj komisiji na ekspertizu.

A nakon što se dobije njihovo mišljenje i prikupe sve sugestije, onda bi se popravljala ta verzija, da bi ponovo išla na mišljenje Venecijanske, znate da oni u decemrbu zasedaju još jednom i mi sudije očekujemo da u januaru, a najkasnije do 9. februara do kada i jeste rok da zakoni budu napisani.

To sa papira treba da se primeni u praksi. Kada i građani i sudije mogu da očekuju prve efekte?

- Čim stupi na snagu. Mi očekujemo da će u februaru zakoni stupiti na snagu, a posledice će se videti u narednih nekoliko godina veoma brzo.

Neka su rešenja već iskristalisana, negde postoje sporna pitanja, ali niko od nas ne zaboravlja da je potrebno uskladiti rešenja i sa Ustavom i sa strateškim dokumentima i rešiti neke druge probleme koji su evidentirani u pravosuđu još od ranije. I smenice su donete još u martu i govore i o spornim pitanjima i o onome što treba usaglasiti.