Čitaj mi!

Deca na meti narko-dilera, narkotici sve bliži školama – kako zaštititi mlade od droge

Dostupnost sintetičkih droga i broj njihovih korisnika je sve veći. Rezultati Evropskog istraživačkog projekta o alkoholu i drogama pokazuju je gotovo 15 odsto dece već u prvom razredu srednje škole probalo neku drogu. Tinejdžeri, osim ekstazija i marihuane, sve više koriste snus – drogu koja se prodaje kao duvan za žvakanje. Stručnjaci smatraju da je neophodna jača prevencija i uključivanje roditelja.

Situacije je vrlo ozbiljna, upozoravaju činjenice: narkotike diluje svaki sedmi beogradski srednjoškolac, prema poslednjem istraživanju Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja.

"Konzumiranje narkotika postalo je na neki način sastavni deo života mladih: izlazaka u grad, proslava, žurki, svečanosti i posebna klubova. Policija svakodnevno preduzima aktivnosti: lišava slobode lica, ali je glavni problem što imamo potražnju", ukazuje prof. dr Darko Marinković, šef katedre kriminalističkih nauka na KPU Marinković. 

Strategija policije ide u dva pravca – smanjenje potražnje, a potom smanjenje ponude. 

Uloga roditelja ključna 

Stručnjaci ocenjuju da je, osim represivnih mera, neophodno više primenjivati preventivne mere, uz pomoć lekara i centara za socijalni rad. Komunikacija i uloga roditelja je ključna. 

Psiholog Jelena Milošević objašnjava da porodice svih društvenih statusa mogu biti u opasnosti, ali da postoje faktori rizika.

"Faktori rizika su loša regulacija emocija unutar porodice, loše postavljene granice među članovima porodice, prepuštanje deteta sebi u smislu dugog odsustvovanja roditelja bez obzira koji je povod, kao i bežanje od kuće roditelja koji nisu u stanju da se nose sa tim problemima", ukazuje Miloševićeva. 

Prof. dr Darko Marinković objašnjava da roditelji nedovoljno komuniciraju sa svojom decom. 

"Malo vremena se provodi sa decom, malo se priča sa njima. To bi trebalo da nadoknadi škola, međutim, očigledno je da i ona, na neki način, ne daje i ne posvećuje dovoljno vremena", kaže šef katedre kriminalističkih nauka na KPU. 

Deca najčešća meta

Kao preventivna mera, u određenim zemljama, sprovodi se edukacija o načinu pravilnog konzumiranja narkotika, kako bi se izbegle tragične posledice. 

"Mediji se vrlo često oglašavaju kada je neka akcija policije, kada su nađene velike količine droge, uhapšeno više lica. Kada prođe vreme, međutim, nemamo povratnu informaciju u medijima – na koliko godina su ta lica osuđena", kaže inspektor u penziji Lambe Đorelijevski.

Osim potrage za korisnicima, narko-dileri stalno su u potrazi i za onima koji će njihovu robu prodavati. I opet su deca najčešća meta, između ostalog i zbog izbegavanja krivične odgovornosti.

Tako je danas među dilerima mnogo dece, a mesta prodaje često u neposrednoj blizini škola, čak i u školskim dvorištima. 

Znakovi za uzbunu 

Jelena Milošević kaže da je alarm za uzbunu dramatična promena u ponašanju deteta, te navodi koji su znakovi da dete uzima drogu.

"Ako vidite nešto što je vrlo ekstremno: u smislu potpunog prekida kontakta sa porodicom, napuštanja odnosa u tom nekom smislu, vođenje sumnjivih telefonskih razgovora, ugovaranje sastanaka, pojavljivanje nove osobe u društvu, ako je dete naglo izgubilo kilograme, ako je bledo, ako su zenice sužene, beonjače crvene", navodi Miloševićeva.

Lambe Đorelijevski kaže da roditelji mogu da primete kada dete uzima drogu.

"Roditelji koji se bave svojim detetom primete čudno ponašanje, kada je u pitanju korišćenje droge. Kada je dilovanje droge u pitanju, takođe, mogu da primete, da postoje veće količine novca kod deteta, da nabavlja garderobu, tehničku opremu, telefone, satove, od svojih para za koje oni ne znaju", ukazuje Đorelijevski. 

Izmenjeno stanje svesti izazvano drogiranjem svakako će u nekom trenutku dovesti do posledica. Stoga je veoma važno, zaključuju stručnjaci, na vreme reagovati i sprečiti da do njih dođe.