Životić: Bombardovanje SRJ dalo novi život NATO-u

Aleksandar Životić kaže da 23 godine nisu dovoljno velika istorijska distanca da bi se agresija NATO-a mogla sagledati u potpunosti.

"Svi dokumentarni izvori obe strane još nisu dostupni izuzev sećanja svedoka, učesnika, raznih memoara i kroz deo dokumenata Haškog tribunala kome su davani za potrebe različitih sudskih procesa", navodi Životić.

Sa druge strane, ističe, da su glavni tokovi mogu jasno sagledati.

"To je bila brutalna agresija na SRJ koja će imati važno mesto u srpskoj istoriji – uzroci i posledice koji su ti događaji proizveli, narativ Zapada koji se prelio u politikologiju i istoriografiju o navodnoj humanitarnoj intervenciji koja je trebalo da spreči stradanje i patnju civila", kaže Životić

Ukazuje na to da je slična konstrukcija ušla čak i u uvodni deo Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN-a.

O tome kako će istorija suditi o bombardovanju jedne televizije koja je obeležena kao legitimna meta, što je tada bio prvi put, Životić kaže da je to jasan humanitarni aspekt kao i kršenje da tada svih međunarodnih običaja rata, podsećajući da su pored zgrade RTS-a, raketirane i prištinska i novosadska televizija.

Navodna humanitarna intervencija i nasleđe agresije NATO-a

Podseća da je obrazloženje za napad NATO-a bilo da se stupa u rat radi sprečavanja humanitarne katastrofe i patnje civila. Kao razlog za to zašto nemački vojnici prvi put od Drugog svetskog rata stupaju u akciju, tadašnji kancelar Gerhard Šreder je koristio termin "humanitarna intervencija" i prikrio pravu istinu. A istina je da su poginuli civili, da su ljudi raseljeni, kao što su i Albanci sa KiM to činili odmah po početku bombardovanja, ali su se posle vratili, dodaje Životić.

"Sa druge strane, Srbi koji su otišli sa KiM, za šta se po završetku sukoba smatralo da će biti interno raseljavanje, ispostavilo se da je bilo trajno za više od dve trećine ljudi", kaže Životić.

Prema rečima Životića, sve naredne intervencije SAD i Zapada poput Iraka, Libije i Sirije, naslanjale su se na iskustvo bombardovanja SRJ, ali su bile različite po ciljevima, zahtevima i obrazloženjima, podećajući na lažni povod za napad na Irak i nepostojeći arsenal hemijskog oružja Sadama Huseina.

Na konstataciju da je mesec dana po početku bombardovanja Jugoslavije, NATO je obeležio svoju 50. godišnjicu u Vašingtonu, Životić ukazuje na to da je Alijansa posle Hladnog rata tada tražila novu svrhu postojanja i nove razloge za širenje.

Dodaje da je upravo bombardovanje SRJ dovelo je do homogenizacije i širenja Alijanse i novog života NATO-a.

Aktuelni samit NATO-a i paralele izmeđi SRJ i Ukrajine

U Briselu se upravo održavaju i vanredni i redovni Samit Alijanse kome prisustvuje i američki predsednik. Životić smatra da se NATO opet nalazi pred novim izazovima i da ponovo traži novi razlog postojanja, što mu je rat u Ukrajini i pružio.

Posle izvesnih kolebanja lidera zemalja NATO, došlo je "eksplozivne homogenizacije" zemalja članica Alijanse odmah po izbijanju rata u Ukrajini, naglašava Životić.

Na pitanje da li se mogu izvući paralele između bombardovanja NATO-a 1999. i rata u Ukrajini, Životić naglašava da prošlo 23 godine između dva događaja koji se, kako kaže, dešavaju u potpuno novim istorijskim i geopolitičkim okolnostima. Tu je cinizam Zapada koji se navodno bori za vrednosti koje je pogazio 1999., dodaje Životić, ali naglašava da ne stoje ni poređenja koja dolaze iz Moskve.

"Rusiji ne služi na čast kako se ponela tokom bombardovanja SRJ. Ta silna obećanja da će pomoć stići, a nikada nije stigla. Tu je i uloga Viktora Černomirdina (specijalni izaslanik ruskog predsednika za kosovsku krizu) koji je u Beograd dolazio sa ucenjivačkih pozicija kako bi pomogao Zapadu i (predstavnik u razgovorima o okončanju rata u SRJ) Martiju Ahtisariju da slome otpor državnog i vojnog vođstva tadašnje Jugoslavije je više za stid nego za primer", zaključuje Životić.