Doktorka Vujić za RTS: Što je više dobrovoljnih davalaca koštane srži, veće su šanse za pacijente

Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da se u svetu godišnje postavi oko 400.000 dijagnoza malignih bolesti kod dece i mladih do 19 godina. Najčešće vrste malignih bolesti u dečjem uzrastu su leukemije, tumori mozga, limfomi, neuroblastom.

Doktorka Dragana Vujić kaže da je transplantacija koštane srži potrebna kod nekih oblika leukemije, nekih oblika raka limfnih žlezda, nekih malignih bolesti koštane srži, nekih tumora kao što je neuroblastom ili nekih koštanih tumora, kao i kod nekih urođenih bolesti i nekih stečenih nemalignih – aplastična anemija.

"Transplantacija se radi kod neke dece koje imaju neke urođene malokrvnosti ili anemije srpastih ćelija, što se ne javlja u našoj sredini, zatim kod nekih urođenih bolesti metabolizma – mukopolisaharidoza, ali određeni tipovi", dodaje Vujićeva.

Ističe da kada je pre 35 godina počela da se bavi dečijom hematoonkologijom, samo je 10 odsto dece koja su bolovala od neuroblastoma imalo šanse da živi dve godine nakon postavljanja dijagnoze.

"Zahvaljujući savremenim protokolima, taj procenat preživljavanja je značajno poboljšan, tako da u jednom periodu 30 do 40 odsto dece se moglo nadati izlečenju, a danas zahvaljujući biološkoj terapiji oko 60 odsto dece se može nadati izlečenju bez obzira što imaju na najmaligniji oblik tumora dečijeg doba", naglašava Vujićeva.

Šta roditeljima treba da bude znak upozorenja

Svaka bolest ima svoje specifične simptome, a doktorka je objasnila na šta roditelji treba da obrate pažnju.

"Teško je to reći, jer svaka bolest ima neku svoju specifičnost. Treba pratiti svoje dete i čim nešto primete, odmah da se jave lekaru", navela je doktorka.

Istakla je da kod dece koja imaju leukemiju to počinje kao i svaka druga infekcija – povišena temperatura, gušobolja, curi nos.

"Ali krvna slika tu može mnogo da nam pomogne da vidimo da li je neka obična infekcija ili dete ima leukemiju. Kod leukemije kod velikog broja dece imamo povećan broj leukocita, pad broja trombocita, pojavu anemije. Znači, treba pratiti svoje dete i na vreme reagovati", poručuje Vujićeva.

Naglašava da je njihov najmlađi pacijent bila devojčica od samo šest nedelja, a najstariji je imao 19 godina.

"Od otvaranja sterilnog bloka uradili smo 352 transplatacije, negde oko 60 odsto su alogene, kada je bolesnik imao davaoca i mi sa ponosom ističemo da smo prva ustanova koja je počela da radi transplantaciju dobrovoljnih davalaca, to je bilo 2009. godine", kaže Vujićeva.

Navodi da su značajno poboljšani uslovi i da danas mogu da rade sve oblike transplantacije uključujući one najsloženiji, od srodnog delimično podudarnog davaoca.

"Prvi smo u ovom regionu uradili trasplantaciju koristeći kao izvor krvotvornih matičnih ćelija krv pupčanika", dodala je doktorka.

"Što je veći broj davalaca veće su šanse za pacijente"

Ukazala je da je korona veoma uticala na tranplantaciju.

"Maksimalno smo se trudili da u optimalno vreme svakom detetu uradimo transplantaciju, čak i u trenutku kada je proglašena pandemija uspeli smo u zahvaljujući angažovanju ljudi iz Vlade da omogućimo uvoz ćelija koje su bile potrebne za transplantaciju, ali i da omogućimo odlazak dece u Italiju na ozračivanje čitavog tela kada je to potrebno, jer još uvek nemamo mogunosti da to sprovedemo kod nas u zemlji, a jeste deo protokola za pripremu za transplantaciju", kaže Vujićeva.

NURDOR poziva sve koji mogu da danas daju krv koja je važna i u procesu lečenja kod malignih bolesti dece, ali i da budemo davaoci koštane srži, jer to može svako od nas.

"Negde oko 10.000 je u našem Nacionalnom registru dobrovoljnih davalaca i zahvaljajući ogromnoj aktivnosti kolega iz registra mi uspevamo da nađemo za najveći broj naših pacijenata davaoce u svetskom registru", kaže Vujićeva.

Poručuje da nema razloga da svi mi ne budemo u tom registru. "Što je veći broj davalaca veće su šanse za pacijente", poručuje Vujićeva.