Nuklearke ni blizu, ali ni daleko - Srbija dobija novi sistem za rano upozoravanje

Vedrana Vuletić je gostući u Jutarnjem programu RTS-a izjavila da se iz nesreća koje su se događale naučeno kako da se unaprede sistemi za bezbednost i sistemi za obaveštavanje.

"Poznata je izreka za vatru da je dobar sluga, a zao gospodar, a po istoj analogiji se to može reći i za nuklearnu energiju. Postoje stroga pravila kojih mora da se pridržava svako ko ima nuklearnu elektranu. Posle svakog akcidenta donose se nova pravila i novi sistemi. Poslednji put je to bilo nakon nesreće u Fukušimi kada su sve nuklearne elektrane morale da prođu stres test", navodi Vuletićeva.

Postoji više platformi na svetskom nivou gde se svaki takav akcident unosi i obaveštava međunarodna zajednica. Srbija će, ističe, u ovoj godini instalirati novi sistem.

"Mi imamo sistem, ali on radi od 2007. godine i došlo je vreme za njegovo unapređenje. Dobićemo mnogo više mernih stanica, one mere zračenje. Ali, dobićemo i one koji će nam reći koji su to radionuklidi prisutni. Unapređuje se sistem komunikacije, stanice su autonomne, nema potrebe za strujom za napajanje", dodaje Vuletićeva.

To je, napominje, vrlo skupa oprema i zahvaljujući projektu EK je Srbija to dobila.

"Imamo 32 stanice i jednu novu za merenje radioaktivnosti u vodi i to planiramo da postavimo na ulazu Dunava iz Mađarske u Srbiju. Naredne godine bi trebalo da budu puštene u rad", ukazuje Vuletićeva.

Prema njenim rečima, kada je u Austriji regulatorno telo htelo da smanji broj stanica, iz lokalne samouprave nisu hteli da dozvole da se sklone, jer to su stanice koje mere radio aktivnost, ali ne zrače.

"Države koje imaju nuklearne elektrane imaju mnogo veći broj stanica. Nemačka ima nekoliko hiljada, Austrija nekoliko stotina. Mi sa trideset i nešto stanica imaćemo optimalni broj, imajući u vidu da je Krško blizu, u Mađarskoj i Rumuniji ima nuklearnih elektrana", ističe Vuletićeva.

"Danas se ništa ne može sakriti"

Postoje, dodaje, konvencije po  kojima svaka država koja ima elektranu mora da obavesti ako se nešto desi.

"Ona je doneta nakon akcindenta u Černobilju. Sa ovim stanicama povećava se verovatnoća da ćemo prvo povećanje radioaktivnosti u prirodi uhvatimo. Znači da ćemo dobiti na vremenu i da izlaganje stanovništva svedemo na minimumi i izbegnemo ako je moguće. Ne može se ništa sakriti. Zato su se svi poremili mernim stanicama, da ne bi došlo do sakrivanja informacija. U vremenu društvenih mreža ne može ništa da se sakrije", navodi Vuletićeva.

Kod nuklearnih akcidenata postoji angažovanje timova za merenje radio aktivnosti. "Svi ostali u lancu su jednaki kao i za požare - Sektor za vanredne situacije, Ministarstvo zdravlja, MUP i ostali, a kod manjih nesreća je lokalna samouprava ključni faktor", dodaje Vuletićeva.

Nuklearne elektrane u okruženju su nama, napominje, dovoljno blizu da možemo da osetimo neke posledice, ali i dovoljno daleko da nećemo morati da sprovodimo evakuaciju ili zaklanjanja stanovništva.

"Mere bi se kod nas svodile na zabranu konzumiranja hrane, a tu je najvažnije poslušati savete i uputstva koji se daju preko Javnog servisa, društvenih mreža i drugih medija", zaključuje Vuletićeva