Od ružne reči do ružnog dela nema granice, psiholozi otkrivaju kada počinje vršnjačko nasilje

Na društvenim mrežama se 31. oktobra pojavio snimak na kojem se vidi da je pretučen šesnaestogodišnjak, oni koji su učestvovali u tuči su sve snimili, dečak je pretučen nekoliko dana ranije, ali tek što se snimak pojavio oglasila se kraljevačka policija.

Otac dečaka koji je učestvovao u tuči je objavio na društvenim mrežama da je posetio porodicu pretučenog dečaka i uputio izvinjenje.

Ljubomir Matović, otac pretučenog dečaka, je samohrani otac troje dece, koje je majka napustila pre nekoliko godina.

Kaže da je sve teško doživeo i da se isprepadao jer zna da njegova deca nisu konfliktna. Priča da je dečak došao sa isečenom usnom, i da mu je rekao da je pao.

"Sutradan saznajem da je moj sin odveo dva drugara na piće i kada su krenuli, on je ostao poslednji da plati, zaustavili su ga drugari koji su sedeli za susednim stolom, jedan ga je pitao nešto i udario, a drugi slikao", navodi otac.

Napominje i da ga je posetio otac momka koji je udario njegovog sina.

"Osećao se zbunjeno, pocrvenuo je, ja sam posle skontao, ko je i šta je", kaže Ljubomir Matović.

Uz porodicu Matović stala je javnost, dobili su podršku, nudili su stipendije deci, a otac pretučenog dečaka ima samo jednu poruku – da se ovo nijednom detetu više ne dogodi.

Snimci nasilja stvaraju mučninu 

Školski psiholog Biljana Lajović kaže u emisiji "Oko" da svaki snimak nasilja stvara osećaj mučnine i ne možete da ostanete ravnodušni, i taj osećaj mučnine se produbi, jer ne znate u kakvom je stanju dete. Napominje da je jedno dečje ponašanje napravilo buru.

Psiholog Radmila Vulić Bojović napominje da nismo saznali zašto je došlo do nasilja, a da su deca ta koja lakše ulaze u ovakva ponašanja.

Aleksandra Miletić iz Udruženja "Drug nije meta" smatra da su u ovom slučaju oba oca bila zbunjena i nisu znali kako da odreaguju, oba roditelja su bila šokirana, a naš ključni problem je nedostatak edukacije kako da se ponašaju roditelji u takvim situacijama.

Lajovićeva objašnjava da se roditelji osećaju loše kada dođe do nasilja nad decom, jer smatraju da treba da zaštite svoje dete.

"Otac je došao da razgovara i to je dobro, jer se to ne dešava često. Ovde mislim da porodica nije uzrok ponašanja deteta koje je izvršilo nasilje, očigledno da su deca usvojila neki drugi model ponašanja", napomenula je Lajovićeva.

Ističe da nema uzroka za nasilničko ponašanje, deca moraju da nauče da ako im nešto smeta moraju da nauče kako će to da kažu. "Od ružne reči do ružnog dela nema granice", kaže školski psiholog.

Vulić Bojović dodaje da su ovi očevi dobar primer, oni su preuzeli odgovornost.

Prema njenom mišljenju, treba sa momcima koji su učestvovali u incidentu razgovarati, a edukacija životnim veštinama počinje još u vrtiću.

Na pitanje zašto su deca pored toga što su izvršila nasilje imala potrebu i da to podele na društvenim mrežama, Aleksandra Miletić kaže da toj deci niko nije objasnio koje su posledice kada se nešto snimi i šeruje, nisu edukovani ne samo da ne ispoljavaju nasilje, negi i o širenju takvog sadržaja na mrežama.

"Kada kažemo guranje među decom - nije ništa strašno, tome mora da se stane na put, to je potencijalni početak nasilje, a ne deo odrastanja", istakla je Miletićeva.

Veliki procenat dece koja su pretrpela nasilje ćuti o tome

Školski psiholog Biljana Lajović podseća da smo svi zaboravili na samokontrolu.

Unicefovo istraživanje pokazalo je da 33 odsto dece koja su doživela nasilje odlučuje da ćuti o tome.

Radmila Vulić Bojović objašnjava da deca ne znaju da verbalizuju ono što im se dešava.

"Ne znaju kako da kažu, oni shvataju da imaju problem, a ne znaju da verbalizuju, oni nemaju osećaj da će neko da ih razume, već da će da ih osudi što se nisu branili. Vaspitavamo decu kao da su posebni, a onda kada se u školi nađe grupa od 30 takvih onda nastaje problem", kaže psiholog.

Školski psiholog Biljana Lajović ističe da kada se dete obrati roditelju sa problemom roditelj mora sa pažnjom da ga sluša.

"Moramo dete da slušamo, ne da gledamo u telefon ili kuvamo ručak kada nam se obrati. Ako ne znamo šta da mu kažemo, kažite – ne znam, sačekaj da razmislim, pa ću ti reći", savetuje Lajovićeva, dodajući da se deca ako se obrate za pomoć osećaju da su slabi, a niko ne želi da bude slab.

Vulić Bojović navodi da deca uče gomilu predmeta, a ovo su fundamentalne veštine koje pomažu da se deca snađu u životu o kojima se ne uči. Navela je primer jednog kolege školskog psihologa, koji joj je rekao da prošle godine kad su deca zbog pandemije išla u školu svaki drugi dan i bila u manjim grupama, nije bilo konflikata, jer, kako kaže i nastavnici su mogli da se bave lakše decom i spreče incidente.

Biljana Lajović kaže da ne koristi namerno termine žrtva i nasilnik, jer su to etikete. Prema njenim rečima, treba da se radi i sa onima ko je vršio nasilje i onim ko je pretrpeo, ali i sa onim ko je snimao i posmatrao šta se dešava.

Pomenula je Unicefovo istraživanje koje je završeno 2018. godine, a po kome deca tokom vikenda provedu četiri sata na Internetu, a deca od 11 godina čak sedam sati provedu na Internetu tokom vikenda.

Aleksandra Miletić rekla je da je napravljena platforma cuvamte@gov.rs koja je predviđena za informisanje, besplatnu edukaciju i treći sektor za prijavu nasilja koji je anoniman i svaka prijava mora da bude rešena, kao i da se zna koji je status te određene prijave.