Profesor Popović: Ako omogućimo mamografiju tokom šopinga žene neće odustati od pregleda

Profesor doktor Lazar Popović rekao je da Institut za onkologiju Vojvodine-Sremska Kamenica u uslovima pandemije funkcioniše dobro, rade se svi pregledi i sve hirurške intervencije, kao i sve vrste sistemskih terapija.

"Jedino je u martu 2020. Institut zaustavio lečenje na dve nedelje, dok se nismo snašli, a posle toga je sve funkcionisalo kako treba", naveo je Popović.

Prema njegovim rečima, u svetu stižu nove terapije za onkološke bolesti, na jednom od poslednjih kongresa se pojavilo nekoliko novih lekova za karcinom dojke.

"Važno je da su se pojavili i podaci o vakcinaciji onkoloških pacijenata, da je bezbedna u bilo kom momentu lečenja. Rađene su studije koje su pokazale da u bilo kom trenutku tokom bolesti, terapije ili nakon operacije pacijent može da se vakciniše, čak i tokom hemioterapije i ciljanih terapija, nema nikakvih nus pojava u odnosu na opštu populaciju", naveo je Popović.

Kako je dodao, onkološki pacijenti, zato što im je oslabljen imuni sistem, imaju veću šansu da imaju teže oblike kovida.

"Bila je neka fama da kod onih na hemioterapiji se neće primiti vakcina, međutim, najnoviji podaci pokazuju da je broj antitela dovoljno dobar i kvalitetan i tokom hemioterapije", kaže doktor Popović.

Apelovao je na sve onkološke bolesnike da se iz tog razloga što imaju veći rizik od lošeg ishoda od kovida, obavezno vakcinišu.

Govoreći o skrining pregledima, kaže da se oni vrše između 50 i 70 godine i da nije dovoljno da žene imaju samo svest o tome. Navodi da danas vakcinišemo ljude u tržnim centrima, a bilo bi dobro da je i mamografija tako dostupna, da ne moraju pacijentkinje da uzimaju upute i zakazuju, a zbog te procedure dosta žena će odustati od dvogodišnje mamografije.

"Ako im omogućimo da se tokom šopinga urade mamografiju, imaćemo veći odaziv žena", naveo je Popović.

Porast malignih bolesti svuda u svetu 

Ističe da svuda u svetu raste broj malignih bolesti, u 2020. je najveća stopa umiranja od malignih bolesti, one su prestigle kardiovaskularne, a računa se da će to biti još više do 2030. godine.

"Najčešći su i kod muškaraca i žena karcinomi pluća, kod žena karcinom dojke i kod muškaraca karcinom prostate i debelog creva", rekao je.

Kada je reč o karcinomu pluća, sprovode se CT pregledi sa niskim dozama zračenja koji se sprovode kod pušača i otkriva se karcinom pluća u ranijim stadijumima, neki budu i izlečeni, a neki koji su nekada živeli po par meseci, sada uz novu, ciljanu terapiju žive i više godina.

Međutim, navodi da još nemamo dostupne sve ciljane imunoterapije kao u Zapadnoj Evropi, a dugo se čekaju pojedini lekovi za karcinom dojke da uđu na pozitivnu listu.

Savetuje da žene treba da rade samopreglede već od 20. godine, mamografija treba da se radi od 50. godine, a od 40. godine kod žena koje su u riziku, ali važno je da kad žene primete da se nešto dešava, a nisu išle na preventivne preglede, videle su neki čvor, da ne čekaju, pa ako je maligno oboljenje da se "uhvati na vreme".

Napominje da je mamografija izbor kod starijih žena, kod mlađih žena je to ultrazvuk, jer su dojke gušće, a ako se ne vidi ni na ultrazvuku, onda se traži magnetna rezonansa koja je najsigurnija metoda u otkrivanju ove bolesti.