Čitaj mi!

Devetsto heroja anesteziologa bori se za život najtežih pacijenata, koje slike nikada ne blede

Već 19 meseci na prvoj liniji borbe sa kovidom su i anesteziolozi. Tokom pandemije bolje smo ih upoznali, ali na - teži način. Oko 900 anesteziologa u Srbiji bori se za život najtežih kovid pozitivnih, ali i ostalih pacijenata. Bez njih ta borba ne bi bila moguća. Danas je njihov dan.

Pomoćnica direktora Kovid bolnice u Batajnici, anesteziolog dr Jelena Veličković kaže da su jutro dočekali sa 816 bolesnika u bolnici i 98 bolesnika u jedinicama intenzivnog lečenja. Broj prijema u toku svakog dana ide od 70-100.

"Ono što može čak i tehnička sližba da uoči, da je u ovom talasu potrošnja kiseonika daleko veća. Mi svako jutro pre nego što uđemo u crvenu zonu, pogledamo kakvi su bili prijemi prethodnog dana i vrlo često su to, od samog prijema veliki protoci od 10-15, 16", naglašava dr Veličković.

Prema njenim rečima neretko se bolesnici od samog prijema primaju u jedinice intenzivnog lečenja, gde kiseonik preko maske nije dovoljan, već mora biti neki napredan vid respiratorne potpore.

Pukovnik doc. dr Ivo Udovičić, anesteziolog i komandant Vojne bolnice "Karaburma" kaže da što se tiče situacije u toj bolnici nikad teža nije bila nego u poslednjih mesec dana.

"Takva je situacija svuda u državi, u svim bolnicama. Sve što otpustimo, istog momenta se i primi. Ono što je nas iznenadilo u ovom talasu jeste njegova snaga i brzina. Mi smo očekivali delta soj letos, međutim nismo se pripremili na taj soj, kao da smo mislili da ćemo ga zaobići, međutim udario nas je svom silinom", poručuje pukovnik doc. dr Ivo Udovičić.

Dodaje da trenuto u bolnici ima preko 120 pacijenata, od toga je njih 16 na respiratorima i bore se za njihove živote.

Zamenik direktora KC Niš, anesteziolog prof. dr Radmilo Janković ističe da je u intenzivnoj nezi tog zdravstvenog centra njih 34 nalaze ili na mehaničkoj ventilaciji ili na nekom drugom vidu respiratorne potpore.

"Gotovo su popunjeni kapaciteti KC Niš koji su predviđeni za kovid pacijente, i uz veliki pritisak i na Radon koji je sa dosta pacijenata i bolnica u Kruševcu, koja svakodnevno ima vše od 400 pacijenata," kaže profesor Janković.

Šta svako jutro pomislite kada odete na posao?

Doktorka Jelena Veličković kaže da je prvo što pomisli da li će moći i dalje da komunicira sa pacijentima, jer je tokom noći mogla da se promeni njihova klinička slika, da budu intubirani ili sedirani duboko ili da neke od njih ne zateknem na svojim mestima. "To je ono što nas sve zabrinjava i unosi zebnje pred ulazak u jedinice intenzivnog lečenja", poručuje dr Veličković.

Prema rečima pukovnika doc. dr Iva Udovičića svako jutro kada se probudi prvo pogleda izveštaj iz šok sobe, pošto imaju vajber grupu na koju tehničari šalju izveštaje iz šok sobe i lekari koji su prethodnu noć dežurni. "Svako jutro pogledam da li su svi pacijneti preživeli i da li je neko preminuo, to je meni najteže. A svaki dolazak u bolnicu je briga za pacijnete", poručuje dr Udovičić.

Profesor dr Nebojša Lađević, rukovodilac Centra za anesteziologiju i reanimatologiju KCS ističe da svako jutro kada pođe na posao, pomilsim da je to posao koji voli, a to je anesteziologija, pomisli da će opet raditi sa svojim divnim kolegama. "Ono što svakako pomislim da će tog dana biti izuzetno veliki broj pacijenata koji su oboleli od kovida kojima treba pomoć, ali i onih pacijenata koji nemaju kovid, a kojima treba takođe treba pomoći. Izuzetno je teško, s obzirom da smo podeljeni na dva fronta. To su jedni isti anesteziolozi koji rade u jedinicama intenzivnog lečenja u kovid bolnicama i u operacionim salama", poručuje dr Lađević.

Koje slike ne blede?

"Sećam se nekih svojih prijatelja, kojih više nema. Koji su tražili pomoć i krevet više na našoj klinici. Sećam se tragičnih sudbina majki koje smo izgubili na operacionom stolu, decu koju smo uspeli da spasimo. Sećam se i smrti svoga oca. Ali bilo je i ohrabrujućih trenutaka, sećam se svakog otvaranja lifta kada smo one koji su nedeljema bili na mehaničkoj ventilaciji žive otpratili kući", poručuje dr Radmilo Janković.

Pukovnik doc. dr Ivo Udovičić kaže da je najteži period borbe sa koronom boravak blaženo počivšeg patrijarha Irineja koji je preminuo u toj bolnici i to je bila emotivna, najteža borba.

"Zatim, u jednom trenutnu u ovoj bolnici 30 posto sastava je bilo medicinsko osoblje koje je ležalo ovde, imali smo 14 doktora na lečenju, četiri anesteziologa sa VMA, imali smo našu doktorku koja je intubirana, nikada ne mogu da zaboravim ta slika neće da izbledi njeo lice, suzne oči, zabirnuto lice, kada smo je intubirali, međutim ona je bila borac i nije se predavala, ona je preživela", poručuje dr Udovičić.

"Mislim da ne blede slike pacijenata koje nismo uspeli da izlečimo, to su slike tuge. Ali svakako ne blede ni one slike radosti, kada posle dugog tretmana uspemo da izlečimo te pacijente i ne blede slike napora svih naših kolega anesteziologa i ostalih kolega tokom ove poslednje dve godine", naglašava dr Nebojša Lađević.

Doktorka Jelena Veličković kaže da ne može da zaboravi mlade pacijente, ali takođe ne blede ni slike mladih kolega koje su toliko unele žara u lečenje bolesnika, učeći pri tom da rade ovaj posao na najteži mogući način i njihove suze i njihovo ogorčenje što i pored velikih napora ishod nekada nije dobar.

Kako da dobijemo bitku sa kovidom?

"Ja svakako ne znam odgovor na pitanje kako da pobedimo kovid, ali gotovo sam sigurna kako ga nećemo pobediti, a to je da nastavimo da se ponašamo kao da on ne postoji. Ne možemo normalizaciju života po svaku cenu postići tako što se nećemo vakciniati, tako što ćemo ignorisati pravila epidemiološka koja važe već 1,5 godinu", poručuje dr Jelena Veličković.

Profesor dr Radmilo Janković smatra da smo propustili prilike da, teško da bi pobedili koronu, ali da bi se nekako vratili u neki normalan život.

"Mislim da sa ljubomorom možemo gledati narode i države koje su se malo bolje od nas ponašale u svemu ovome i sada su se manje ili više vratile životu. Naravno da je vakcinacija jedini način da se i mi poput njih vratimo nekom normalnom životu", smatra dr Janković.

"Trebate doći u bolnicu, provesti jedan dan, da vidite kako izgleda lečenje ovih pacijenata, kako izgleda kada se mladi, zdravi prethodno dođu u bolncu, kako izgleda to gušenje, borba za život, psihički su svesni, a guše se. Uvek napominjem dođite u bolnice i ovde ćete videti, ne samo u bolnici, ne samo u ovoj bolnici. Ja sam uvek spreman da provedem bilo koga ko hože da vidi kao izgleda razlika između vakcinsanih i nevakcinsanih", naglašava dr Ivo Udovičić.

Poručuje da se u bolnici jasno vidi da oni koji su vakcinisani, ima ih vakcinisanih, ni jedna vakcina ne štiti 100 posto, ima i vakcinisanih, ali njihove kliničke slike su blage i oni napuštaju bolnicu, mlađi svi napuste i ozdrave brzo. Nevakcinisani teško prolaze", kaže dr Udovičić.

Profesor Nebojša Lađević smatra da ćemo uspeti da napravimo takozvanu pobedu nad koronom, samo je pitanje koju ćemo cenu platiti.

"Moramo biti jedinstveni, moramo verovati pre svega lekarima, lekari su obrazovani ljudi koji će nam dati pravi savet, a to je da se pridržavate epidemioloških mera, da se vakcinišete", ističe profesor dr Nebojša Lađević, rukovodilac Centra za anesteziologiju i reanimatologiju KCS.