Tragom slučaja slike "Stražar" – pod kojim uslovima može da se trguje umetničkim delima

"Stražara" je bez prijave na aerodromu sredinom jula pokušao da unese Nikola Kovačević.

Sliku Paje Jovanovića za koju se procenjuje da je nastala u 19. veku, a koja je gotovo 100 godina provela u Italiji, Kovačević je kupio na aukciji u austrijskoj prestonici.

Zbog odluke da zaobiđe crveni granični prelaz na beogradskom aerodromu, slika je zaplenjena, a polemike ni dva meseca kasnije ne jenjavaju – čijim novcem i u čije ime je trgovao.

Informaciju da je imao dogovor sa ustanovom kojoj je sam Paja Jovanović poklonio svoju zaostavštinu i u kojoj ima više od 200 njegovih slika i crteža, ubrzo je demantovao Muzej grada Beograda.

Muzej grada Beograda je saopštio da sa Kovačevićem nije bio u komunikaciji po pitanju kupovine slike Paje Jovanovića "Stražar".

"Muzej grada Beograda prati aukcije i po saznanju da se u Beču na prodaju nudi ova slika. Kontaktirali smo rukovodstvo grada Beograda koje je zamolilo jednu austrijsku kompaniju koja posluje u Beogradu da učestvuje na aukciji, pokuša da kupi sliku i da je pokloni Muzeju grada. Novac koji je ta kompanija bila spremna da ponudi za sliku nije bio dovoljan da se ta slika kupi", navedeno je u saopštenju.

Sve skuplje od 100 evra putnik je dužan da prijavi carini. U suprotnom, preti novčana kazna za carinski prekršaj i to u visini vrednosti predmeta, pa do četvorostrukog iznosa. U nekim slučajevima moguće je i trajno oduzimanje robe. Ista pravila važe i za umetnička dela.

Pred carinicima težak zadatak 

Koliko je onih koji se odluče da preskoče prijavu nije lako utvrditi, zato je pred carinicima težak zadatak.

"Ne tako davno, našoj koleginici je u okviru pošiljke pažnju privukla knjiga koja joj na prvi pogled nije izgledala suviše atraktivno. Uzela ju je u ruke i primetila da je teška. Središnji deo te knjige bio je izdubljen i unutra su bili novčići, numizmatička zbirka", rekao je Slobodan Tomić iz Uprava carina.

Prema njegovim rečima, jedan od tih novčića bio je iz 13. veka, nešto što predstavlja nacionalno dobro.

Potencijal kulturnog dobra ima sve što je starije od 50 godina. A da li ima i vrednost utvrđuju stručnjaci. Kroz ruke istoričara umetnosti sa višedecenijskim iskustvom nedeljno prođe i nekoliko stotina različitih dela. Na različite načine nalaze i put do kupca.

"Stvari idu tako što se ide zvanično preko galerija. Galerija mora da prijavljuje. Ono što se neposredno ne prati se, vi kupite od vlasnika, ne prati se. Nasledite sliku, neko vam dâ to, a ne ide preko galerije, onda ne može da se naplate, pa tako postoji sivo tržište gde se razmeni dosta dela", kaže Nikola Kusovac, istoričar umetnosti.

Na sivom tržištu najčešće dela koja se vode kao nestala

A nije tajna i da su na sivom tržištu najčešće dela koja se vode kao nestala.

"Od lopova se možete štititi samo ako je delo stručno obrađeno. Uslikate ono što imate i neko od stručnjaka vam izdiktira koja je to je tehnika, veličina, kaže vam to je ulje, platno, akvarel, kolaž, ili već koja je tehnika i ako je skulptura da vam kaže da li je gips, koža i imate da priložite kada vam nestane to delo, budite sigurni da će biti vraćeno", kaže Kusovac.

Američki Federalni istražni biro procenjuje da godišnji prihod na tržištu ukradenih umetničkih dela iznosi šest milijardi dolara.