Uz prodaju oružja i narkotika, krađa umetnina najprofitabilnija grana kriminala

Iz Muzeja Jugoslavije 2016. godine ukradeni su lični predmeti Josipa Broza Tita. Tri godine kasnije Muzej primenjene umetnosti ostao je bez nakita dinastije Obrenović procenjenog na 300 hiljada evra. Ovog leta slika "Stražar" Paje Jovanovića zaplenjena je na aerodromu "Nikola Tesla".

"Iz Spomen-parka ‘Kragujevački oktobar’ nestale su 1996. godine skulpture Jovana Soldatovića 'Srne'. Umetnik je poklonio tri skulpture Spomen-parku i Muzeju ‘21. oktobar’, koje su postavljene u javnom prostoru. Te 'Srne' su tada ukradene iz najbanalnijih razloga da bi bile preprodate kao sekundarna sirovina i u tom naletu ukradene su i skulpture Narodnih heroja koji nije u domenu Spomen-parka", podseća viši kustos Muzeja "21. oktobar" Marko Terzić.

Da bi se to sprečilo, svaki predmet koji uđe u muzej mora da ima opisane osobine i karakteristike. Stručnjaci kažu da je najvažnije da se o tome ne ćuti.

"Uredna dokumentacija vam je prva prepreka svakoj krađi. Odnosno, čini je već u startu nebezbednom za onoga koji to radi. To znači da navede autora, ako se zna autor. Da navede vreme nastanka, tehniku kako je napravljena. To već daje policiji veliku mogućnost da može taj predmet da ujuri", objašnjava istoričar umetnosti Nikola Kusovac.

Isto važi i za serijske predmete. "Onda ih obeležite serijski, ako su u pitanju nakit, novac koji nije unikatan, onda ih nekim svojim znakom obeležite i taj znak snimite", dodaje Kusovac.

Zlatno doba krađe kulturnih dobara bilo je krajem 19. veka ali je, ipak, procvat doživela u savremenoj epohi.

"Svi znamo velike arheološke ekspedicije koje su bile važne tokom 18. i 19. veka kada su neki predmeti sa Dalekog istoka iz Egipta prenošeni u evropske gradove i sada se nalaze u Londonu, Berlinu i na raznim drugim mestima, pa je pitanje da li tamo treba da budu ili negde drugde", navodi operativna direktorka Narodnog muzeja Gordana Grabež.

"Najveća krađa umetničkih dela desila se za vreme Drugog svetskog rata. Mnogo toga je vraćeno, ali se procenjuje da je oko 20 odsto evropske umetnosti zauvek izgubljeno. Među njima i neka Van Gogova dela vrednosti čak 100 miliona dolara", dodaje Grabež.

Krađa umetničkih dela spada u treću najprofitabilniju kriminalnu granu, posle prodaje oružja i narkotika. Kradljivac "Mona Lize" iz Luvra 1911. godine, kažnjen je sa samo sedam meseci zatvora. Danas bi za takvo delo dobio nekoliko godina.