Šest decenija od okupljanja Pokreta nesvrstanih u Beogradu – blok kao protivteža blokovskom svetu

Pre 60 godina u Beogradu je održana Prva konferencija Pokreta nestvrstanih. Povodom obeležavanja godišnjice u Muzeju afričke umetnosti otvorena je izložba "Nesvrstani svet". Na izložbi se može videti drugačiji pristup i ugao posmatranja te teme, s obzirom na to da nisu prikazani samo diplomatski susreti, već kako je ta konferencija izgledala iz ugla običnog građanina nekadašnje Jugoslavije i kako se Beograd pripremao za konferenciju.

Izložba će biti otvorena do kraja godine. Oni koji žele stručnog vodiča s koji bi mogli da shvate značaj tog događaja to mogu da učine svake nedelje do kraja septembra.

Ono što će pratiti obeležavanje 60 godina od te konferencije, kako je rekla ministarka kulture Maja Gojković koja je i otvorila izložbu, je veliki broj predavanja i razgovora sa istoričarima, ali i šest dokumentarnih filmova koji se pripremaju na tu temu.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković koji se obratio na otvaranju rekao je da je Srbija jedina zemlja od naslednica bivše Jugoslavije koja ima najviše diplomatskih predstavništava u Africi i da će nastaviti da jača svoju aktivnost, ne samo u Africi, nego i u drugim zemljama koje su bile pripadnice tog Pokreta.

"Smatram da ćemo mi učiniti veliku uslugu svijetu, ako jasno i odlučno ukažemo na put koji vodi ka smirivanju u svjetu, ka slobodi, ravnopravnosti i miroljubivoj saradnji svih naroda". Tim rečima je predsednik Tito otvorio do tada najveći diplomatski skup u Beogradu. Tadašnja Jugoslavija, kao veza između Azije, Afrike i Evrope, ali i jedan od osnivača i pokretača Pokreta nesvrstanih bila je prirodan domaćin.

"Prvi put Beograd bio domaćin tako velike konferencije koja je izazvala pažnju i na istoku i na zapadu, praćena je sa sovjetske strane, stav Tita je uticao na odnose sa Sovjetima, ali i na pogoršanje odno sa zapadom", kaže istoričar Aleksandar Životić.

Protivteža blokovski podeljenom svetu ubrzo se raširila na 120 zemalja koje su odlučile da se suprotstave kolonijalizmu, trci u naoružavanju, ali i da jačaju demorkatije.

Iako u Pokretu nije bilo formalnog vođstva, kao lideri su se izdvojili inicijatori osnivanja, zvaničnici Jugoslavije, Indije i Egipta.

"Pokret je doveo do balansa i stabilnosti u medjunarodnim odnosima u vreme velike polarizacije. Pokret nesvrstanih je kontrolisano vodio ka postignućima i ostvarenju potreba svojih članica. Bilo je izazova ali ih je prevazišao", izjavio je Sameh Hasan Šukri, ministar spoljnih poslova Egipta.

Životić dodaje da je on je tokom "hladnog rata" imao značajnu ulogu, imao posledice na međunarodne odnose, tokom devedesetih posle nestanka drugog bloka izbgubio je na značaju, ali poslednjih godina s obzirom na oštre promene ti principi ponovo dobijaju na značaju.

Prva Konferenciji nesvrastanih 1961. okupila je šefove država, Vlada ili ministre spoljnih poslova 25 zemalja sa četiri kontinenta.

U Beograd su stigli i predstavnici 24 oslobodilačka pokreta, socijalističkih i drugih partija i organizacija dok su Bolivija, Brazil i Ekvador bili posmatrači.