Kad komšija napravi deponiju u stanu, ostaju "vezane ruke" i stanarima i institucijama

Svi smo barem jednom čuli za zgrade u kojima se iz pojedinih stanova šire neprijatni mirisi i izlaze bubašvabe. Nije retkost da i nas molite da pomognemo, jer sumnjate da komšija skuplja smeće u stanu. To je prekršaj i kažnjiv je po zakonu, ali često ni to ne pomaže.

Iz stana u zgradi na Medakoviću u oktobru prošle godine izneto je 1.300 vreća smeća, a iz drugog na Senjaku, koji je izlazio na krovnu terasu, tri kamiona papira i plastičnih flaša. Niko ne bi poželeo takve komšije. Zgrade postaju leglo buba, glodara, ali je najveći strah od požara. Stanari ne mogu sami da reše problem, pa angažuju profesionalne upravnike.

"Mi se suočavamo sa takvim problemima gde vlasnici stanova očekuju da upravnik reši problem. Nažalost, upravnik ne može da reši problem, jer upravnik nije službeno lice, nije policajac zgrade, nema nikakva ovlašćenja, ne može stvari da uzme da iznese jer su one nečije, znači stvari pripadaju nekome, imaju vlasnika, osobu koja skuplja stvari", navela je profesionalna upravnica Tamara Nenadić.

Upravnici mogu da se obrate inspekciji, ali njihove nadležnosti su ograničene.

Načelnik Odeljenja za inspekcijske poslove Gradske opštine Zvezdara Dragan Radonjić kaže da su obično to stanovi koji su uknjiženi na određena lica koja to prikupljaju ili skupljaju, malo je tu problem da se nešto uradi u privatnom vlasništvu.

"Uopšte da inspektor uđe u privatno vlasništvo treba mu sudski nalog da uđe u to, znači nije dovoljna samo legitimacija, nego uz sudski nalog se ulazi. Znači ima takvih problema", istakao je Radonjić.

Kazna propisana za ovaj prekršaj je 5.000 dinara, ali je inspektori retko izriču.

Načelnica Odeljenja za inspekcijske poslove Gradske opštine Savski Venac Zorica Kojić je navela da oni ne primenjuju kažnjavanje jer ta lica obično nemaju sredstva da bi mogli da plate takav prekršajni nalog, to je bezuspešno.

"Idemo više na to da preventivno delujemo, da se sa njima dogovorimo, da ih zamolimo da oni očiste, da oni srede i mogu vam reći da uspevamo donekle. Međutim, problem je što posle izvesnog vremena, kad prođe mesec, dva, oni opet iste stvari prave, iste stvari dovuku do svojih stanova, ti stanovi su toliko pretrpani da unutra ne može da se uđe", istakla je Kojićeva.

Ovaj poremećaj može se javiti i kod mlađih i kod starijih, češće kod žena, i jedan je od najneshvaćenijih, kažu stručnjaci. Te osobe i kod nas već zovu horderi, a rešavanje njihovog problema je dugotrajan proces u koji je potrebno uključiti Centre za socijalni rad, psihologe i psihijatre.