Podrška lokalne zajednice - karika koja nedostaje za bolji život dece sa smetnjama u razvoju

Posle izveštaja jedne NVO o stanju u ustanovama socijalne zaštite za decu sa smetnjama u razvoju, između ostalog, postavlja se i pitanje zašto su tamo i deca koja bi uz podršku mogla da žive u porodici. Jedan od razloga, na koji ukazuju roditelji dece sa smetnjama u razvoju, je što u lokalnim zajednicama nema dovoljno usluga podrške.

Zarađuju radeći u kafiću. Novac nije prioritet, to je način da se mladi s invaliditetom integrišu u društvo i osposobe za samostalan život. Malo ko je verovao u tu ideju, ali kafić "Zvuci srca" uspešno radi.

"Pre 20 godina ovih usluga uopšte nije bilo kakvih danas ima. Usluge se svakim danom razvijaju, možda ne onim tempom koje bi porodice zahtevale i kojima je to potrebno", kaže Goran Rojević, direktor humanitarne organizacije "Dečije srce".

Roditelji u Šapcu uskoro će dobiti "predah smeštaj", prostor gde će, kada zatreba, moći da ostave svoju decu na nekoliko dana.

Ruža Popović iz Fondacija "Humano srce Srbije" Šabac ističe da moramo da osluškujemo ljude da bismo nekome pomogli, kao i da moramo da razumemo njihove probleme, te da ćemo tada doći do ideje.

"Ništa nema snagu kao što imaju ljudi koji imaju ideju i koji su spremni za njihovo ostvarenje", kaže Popovićeva.

Usluge poput ovih, sprečavaju da osobe sa invaliditetom završe u ustanovama. Mnoge usluge, iako su bile dobre i potrebne, ugašene su kada je prestalo projektno sufinansiranje.

Goran Rojević, direktor humanitarne organizacije "Dečije srce" objašnjava da treba da još u toku pisanja evropskih projekata, treba da se predvidi kako će projekat da funkcioniše onoga trenutka kada EU više ne bude finansijer.

"To bi trebalo verovatno i projekti koje finansira naša država da traži", smatra Rojević.

Država svake godine, kroz namenske transfere, podstiče lokalne vlasti da uspostavljaju usluge prema potrebama korisnika.

"U prethodnom, petogodišnjem periodu je za 50 odsto opala učestalost smeštaja dece u ustanove. Intenzivno se radi na osnaživanju bioloških porodica, a kada to nije moguće onda smeštaj u hraniteljske porodice", ukazuje Darija Kisić Tepavčević, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Više od 5.300 dece bez roditelja odrasta u hraniteljskim porodicama, a oko 650 u ustanovama socijalne zaštite, podaci su resornog ministarstva.

Gotovo 80 odsto njih su deca sa smetnjama u razvoju. Neke od njih roditelji i rodbina, nikada nisu posetili.