Komesarka EU: Nećemo vraćati migrante u Srbiju, to je skroz pogrešno

Ilva Johanson je komesarka EU za unutrašnje poslove i migracije, a u Srbiju je došla kako bi utvrdila stanje na takozvanoj "migrantskoj ruti", odnosno delu rute koji prolazi kroz Srbiju.

Tokom njenog boravka u Beogradu sastala se sa predsednikom Srbije i prisustvovala potpisivanju Ugovora o podršci Evropske unije u upravljanju migracijama – Druga faza unapređenja prihvatnih kapaciteta, usluga zaštite i pristupa obrazovanju, obišla je migrantske kampove u Obrenovcu i Dimitrovgradu i sa ministrom Vulinom se dogovorila o zajedničkom radu srpske policije i Fronteksa na granicama Srbije. 

U razgovoru za RTS objasnila je kakva je politika EU prema migracijama, gde tu vidi ulogu Srbije, ali i šta je najveći bezbednosni izazov i kako tu Srbija može aktivno da se uključi. 

U Srbiji postoji zabrinutost da Evropska unija planira da dislocira većinu migranata i izbeglica iz tamošnjih kampova u Srbiju. Koliko u tome ima istine?

U tome nema nimalo istine, nema pogrešnije stvari od toga. Ono što mi treba da radimo je da zajednički upravljamo migracijama. Ja sam ovde da u tome pomognem, da utvrdimo kojim putevima migranti stižu u Srbiju, kako bismo radili i sa tim državama. I da bismo videli šta možemo da uradimo na povratku onih koji nemaju uslove da ostanu.

Dakle u tome nema istine, jer to je prilično velika politička tema u Srbiji?

Apsolutno nema ničega u tome, naprotiv, ja sam ovde da bismo sarađivali na totalno suprotnim stvarima.

Čemu onda treba da posluži ovih dva i po miliona evra podrške koju ste upravo dodelili Srbiji?

To je podrška za migrante koji su već ovde, da se njima pomogne, kako bi, recimo, mogli da se školuju, da budu deo društva. I ja mislim da je fer da podržimo Srbiju u tome. Ali to nije jedina podrška koju pružamo. Mi pomažemo i zemljama koje su na putu kojim migranti dolaze do Srbije, kao što gledamo kako da pomognemo onima koji treba da se vrate u svoju matičnu zemlju.

Kakav je onda vaš pogled na to kako se Srbija nosila sa pitanjem migracija do sada?

Mislim da je Srbija veoma pouzdan partner kada se govori o migracijama. Ima trezven i realan pristup tom pitanju. To stvarno cenim. Migracije nisu nešto čega se treba plašiti, ali se migracijama mora upravljati. I niko to ne može da radi samostalno jer su migracije po definiciji prekogranične. Zato moramo da radimo zajedno. Evropska unija i Srbija, ali i druge države koje se nalaze na migrantskom putu.

Vi ih nazivate migrantima i migracijama iako oni sebe radije zovu izbeglicama. Drugačije se pristupa izbeglici nego migrantu. Zašto ih zovete migranti?

Uverili smo se u to da danas većina onih koji su se pokrenuli da bi stigli u Evropsku uniju nisu izbeglice. Godine 2015. je scenario bio sasvim drugačiji. Tada je mnogo više ljudi dolazilo i uglavnom su to bile izbeglice iz Sirije.

Važno je razumeti da su razlozi njihovog kretanja različiti. Ljudi koji žele da dođu u Evropsku uniju da bi živeli bolje treba da imaju takvu mogućnost. Ali na legalan i ispravan način. I na tome insistiramo, ne da prelaze granice na ilegalan način i bez dozvole.

Rekoh da je drugačiji pristup izbeglicama nego migrantima, a vi kažete da se sada uglavnom radi o migrantima. Ima li izbeglica među njima?

Da. Ako osoba zatraži azil, ona postaje tražilac azila, potencijalna izbeglica. Onda se vaš zahtev za azil procesuira i utvrđuje jeste li izbeglica ili ne. Da li vam je potrebna međunarodna zaštita. Nemam podatke za Srbiju, ali u Evropskoj uniji otprilike dve trećine onih koji traže azil dobijaju negativan odgovor. Ne treba im međunarodna zaštita.

Šta će se s njima dogoditi, hoće li biti vraćeni negde?

Da, to je deo novog pristupa azilu i migracijama koji sam predstavila prošle godine. Imala sam zadatak da pronađem pragmatičniji pogled na migracije kako bismo došli do kompromisa po ovom pitanju među članicama Evropske unije. Ali ja ne želim da od Evrope napravimo tvrđavu. Zato moramo da radimo sa partnerskim državama, zapadnobalkanske države su veoma važni partneri, kao i ostale države na putu.

Jasno je da mi iz Evropske unije ne vraćamo ljude u onom broju u kojem bi trebalo da ih vratimo. Jer svako ima pravo da se prijavi za azil, svako ima pravo na fer proces. Ako ne ispunjavate uslove za ostanak, morate se vratiti u zemlju porekla. I mi sada dosta radimo na tome da se povratak poveća. I sada istražujemo kako možemo po tom pitanju da sarađujemo sa partnerima poput Srbije, kojima je takođe potrebna pomoć u vraćanju ljudi u zemlje porekla.

Osim toga, šta mislite da Srbija može da popravi u svom pristupu migrantskom pitanju?

Srbija već dobro radi i po mom mišljenju je pouzdan partner kada govorimo o migracijama. I to radi na način koji ne porizvodi nove krize ni za Srbiju niti za migrante. Naravno, uvek je moguće uraditi više i zato smo ovde, da pružimo podršku.

Ali u fokusu moje posete je i kako da unapredimo saradnju u borbi protiv organizovanog kriminala, borbi protiv korupcije i uspostavljanju vladavine prava. To je u fokusu moje današnje posete Beogradu.

Neke članice unije postavile su bodljikavu žicu na granice. Da li je to primer koji treba slediti?

Ne, ne mislim da je to dobra ideja, ali moram reći da svaka država ima pravo da zaštiti svoju teritoriju. I da spreči nelegalan ulazak. Mora biti jasno da se ulazi preko graničnih prelaza, a ne gde je nekome volja. Ulaz nije slobodan, ulazi se tamo gde je dozvoljeno. Ali već sam rekla da ne želim da Evropa postane tvrđava i bodljikava žica nije lepa slika. Međutim, države imaju pravo da štite svoje granice.

Kao komesarka za unutrašnje poslove, vi ste zaduženi za bezbednost te evropske tvrđave, da je tako nazovem iako kažete da nije tvrđava. Šta su najveće pretnje po bezbednost Evropske unije i ima li to neke veze sa migrantima?

Najveća pretnja su organizovane kriminalne grupe koje su sve jače i jače, profesionalnije i međunarodne. Nasilnije su i koriste se korupcijom na širokom planu. Infiltrirane su u legalnu ekonomiju. To je velika, velika pretnja i zato nam treba bolja kooperacija policije. 

Posebno nam je potrebna sposobnija policija kako bismo ih gonili i na internetu. Zato su nam potrebna prava oruđa. Jedan primer je seksualno zlostavljanje dece.

Videli smo tokom pandemije zabrinjavajući porast pedofilije na internetu, vrebanje dece, ogroman je porast toga i potrebna su nam prava sredstva da to zaustavimo i da spasemo decu. Digitalna i policijska saradnja su moji prioriteti u koje najviše ulažem.

Ne bih rekla da su bezbednosne pretnje povezane sa migracijama. Ali kada to kažem da dodam i da su ljudi u celom svetu u većini dobri, ali da postoje i kriminalci u Evropskoj uniji, partnerskim zemljama i oni koji dolaze s treće strane. I to se ne može vezati samo za migracije.

Dobro, ali da li neke od tih grupa dolaze sa Balkana. Da li ćete o tome razgovarati sa ministrom unutrašnjih poslova?

Da. Jer je jasno da je sedamdeset odsto organizovanih kriminalnih grupa u EU aktivno u barem tri države, a neke od njih aktivne su na Zapadnom Balkanu uključujući i Srbiju. Zato nam je potrebna dobra policijska saradnja, da se izborima s njima zajedno.

Oni su prekogranični kriminalci, pa i naša saradnja mora biti takva, prekogranična.

Nedavno smo imali slučaj u koji je srpska policija bila uključena, kao i Ef-Bi-Aj i Juropol pod nazivom „Trojanski štit“, gde smo mogli da idemo kroz enkripovanu zaštitu komunikacije i vidimo koliko su se visoko organizovane kriminalne grupe uvukle u hijerarhiju, kako se ponašaju, koliko je tu korupcije, nasilja i ubistava kojima se oni koriste.

Čini mi se da vam je to važnije nego migracije. Ne kažem da mislim da vam migracije nisu važne već da vam je ovo važnije da rešite.

Migracije moraju da se reše, takođe, ali migracije nisu pretnja. Ljudi su se uvek kretali. Ja dolazim iz Švedske i pre sto godina veliki broj Šveđana je otišao u inostranstvo jer se u Švedskoj loše živelo.

Ljudi su kroz istoriju migrirali i nastaviće to da rade. Migracije neće prestati, one su deo naših života.

Mi političari treba da upravljamo migracijama. I jasno je da to pitanje ne treba da dramatizujemo. Videla sam previše političara koji koriste migracije kao pretnju. Dramatizuju je. Migracija jeste izazov ponekad, ali je upravljiva ako radimo zajedno.

Ja želim trezven i pragmatičan pristup migracijama.

Kad govorimo o organizovanom kriminalu mislim da smo ponekad bili naivni u proceni koliko su dobro organizovani i jaki. Meni je zaista važno da ojačamo policiju i sprovođenje zakona.

U vašem najnovijem blogu koji sam pratio naveli ste da su Evropskoj uniji potrebni talentovani ljudi ne samo iz migrantske populacije već i iz drugih zemalja izvan Unije, recimo Srbije. Dve stvari me zanimaju, najpre da li ćete izvući sve talente iz Srbije i drugo je koji je taj bolji put, legalan put za talente da dođu u EU?

Najpre, nećemo oteti srpske talente, mislim da Srbija ima veoma impresivnan ekonomski razvoj, po pitanju nezaposlenosti, plata, ekonomskog rasta, sve više je mladih koji bolju budućnost vide u Srbiji. Ali mlad čovek želi da doživi nove stvari. Da putuje, da uči. Mislim da možemo da napravimo obostrano korisno partnerstvo između članica EU i Srbije.

Ali kada govorimo o migrantima koji dolaze, na primer, iz Avganistana ili Severne Afrike i pokušavaju da dođu do Evropske unije nelegalno i nisu izbeglice, njima poručujemo da možemo da napravimo bolja rešenja pa da možete da dođete u Evropsku uniju na duže pa da se vratite u zemlju porekla.

Ne pokušavajte da uđete ilegalno jer će to stvoriti probleme duž celog puta i zato mi radimo zajedno sa Srbijom. Da to sprečimo, da izbegnemo te ilegalne puteve. Pa kada budemo imali više legalnih puteva, to će olakšati migrantsku situaciju i u Srbiji.

Dakle ako je neki talentovani dečak u migrantskom centru u Srbiji i želi u EU, šta mu poručujete? Idi u školu, razvije svoj talenat i mi ćemo naći način da te primimo?

Da.

Možete li to da kažete?

To je nešto što želimo da razvijemo i baš prošle nedelje smo pokrenuli novu inicijativu partnerstva za talente i to je izuzetno prihvaćeno od zemalja članica. Da, baš to bih da razvijemo.

Gospođo Johanson, hvala vam na razgovoru.