Spasovdanska litija i moleban u Hramu Svetog Save u Beogradu

Uz oglašavanje zvona u svim gradskim crkvama u 19 sati krenula je litija koju je predvodio patrijarh Porfirije.

Litija je formirana ispred Vaznesenjske crkve, u Ulici admirala Geprata, odakle se kolona kretala ulicama Kneza Miloša i Kralja Milana preko Slavije i dalje Bulevarom oslobođenja do Hrama Svetog Save na Vračaru, gde je služen moleban za Beograd i njegove stanovnike.

Odmah za patrijarhom u litiji su bili lekari i medicinski radnici koji se više od godinu dana bore za živote u pacijenata u kovid sistemu.

U litiji su učestvovali predstavnici Grada Beograda, sveštenici, članovi beogradskih crkvenih horova, predstavnici različitih gradskih službi i građani. Takođe, prisutan je i iguman sa Hilandara.

Zbog epidemije koronavirusa, litija je zgledala nešto drugačije pošto su građani podeljeni u grupe i zamoljeni da nose zaštitne maske. 

Mošti Svete Petke i despota Stefana Lazarevića nošene su kroz litiju, kao i izvorni barjak Grada Beograda.

Na Trgu Slavija puštena je srpska himna "Bože pravde".

Ovogodišnji domaćin slave je gradonačelnik Zoran Radojičić. Prošle godine, zbog pandemije koronavirusa, litije nije bilo.

Patrijarh Porfirije: Srpski narod pokazao da zna ko je, odakle je i kuda ide

Veliki broj pravoslavnih vernika prisustvo je molebanu u Hramu Svetog Save. Vernici su ispunili prostor u Hramu Svetog Save, kao i plato ispred hrama, odakle su moleban pratili preko video bima.

Moleban je služilo sveštenstvo Srpske pravoslavne crkve, a među njima i patrijarh Porfirije.

Ne pristajemo da prihvatimo ono što neki, bilo ko da su, zlonamerno, pa neka bude i ne poznajući nas, kažu da smo najgori i da nismo čovekoljubivi, poručio je patrijarh srpski Porfirije.

Obraćajući se pravoslavnim vernicima u Hramu Svetog Save, a nakon molebana, patrijarh srpski je poručio da takve tvrdnje pojedinih nisu u skladu sa našom pravoslavnom verom.

"Ne pristajemo na to ne zato što mislimo da smo bolji od drugih, nego zato što znamo da nas je Gospod obezgraničio, zato što u njega verujemo verom Jevanđeljskom govoreći uvek: 'Verujem Gospode, pomozi mome neverju, ali uzdamo se u tebe slabi i nemoćni, uzdamo se u tvoju ljubav'", rekao je Porfirije.

Patrijarh je poručio da je današnjom litijom i okupljanjem pod kriptom hrama našeg rodonačelnika Svetog Save, srpski narod pokazao da zna ko je, odakle je i kuda ide.

"Nije nama potrebno da nam bilo ko objašnjava, jer mi znamo svoje ime i prezime, ko su nam otac i majka, znamo ko su naši preci i svetitelji. Znamo pod čijim hramom smo se našli i znamo da je naše ime i prezime Rastko Nemanjić", rekao je Porfirije.

Kaže da je to ime našeg zastupnika pred Bogom i dodao da je Rastka uobličio Hrist, a da je Sveti Sava uobličio naš narod.

Ističe i da nije slučajno što je pre 800 godina, upravo na Spasovdan, Sveti Sava u Žiči održao svoju besedu i da je tada srpski narod razumeo "Hristovu reč".

"Mi smo razumeli da hoćemo da budemo jedno sa Hristom, da hoćemo da budemo jedno sa sobom, da hoćemo da budemo jedno svi", naveo je Porfirije.

Poručio je da su svi umorni od podela, ružnih reči i loših vesti i dodao da je uveren da ima milijardu puta više lepih vesti od onih loši, jer, kaže, "znamo da smo Hristovi".

Porfirije je naveo da su u današnjoj litiji i molebanu prisustvovali iguman manastira Hilandar otac Metodije i iguman Studenički otac Tihon.

Zamolio je sve igumane da se mole za srpski narod, da se mole za Beograd i čitav svet.

"Da se mole da ovaj grad uvek, kao što na grbu ima otvorenu kapiju, ima za sve ne samo otvorene kapije, već i otvorena srca i duše, da svi koji u ovaj grad dođu osete se da su domaći. Da svi ljudi nezavisno od toga kako se mole, kom narodu pripadaju osete ne samo da su dobrodošli, nego i da su naša braća, a da isto tako svaki sukob i nevolja krene putem umanjenja", zaključio je Porfirije.

Simbol stalnog uzdizanja grada iz pepela

Od kada je despot Stefan Lazarević 1403. godine ustoličio Beograd kao prestonicu, u čast obnove i napretka, grad je kao svoju krsnu slavu uzeo Vaznesenje Gospodnje - Spasovdan.

Ova slava simbolično ukazuje na stalno uzdizanje – vaznesenje grada iz pepela i neuništivu nadu i veru u budućnost, izražavajući duševnu i moralnu snagu naroda prekaljenog u slavnoj prošlosti.

Današnju formu slavskog obreda uobličio je 1862. godine mitropolit beogradski Mihailo Jovanović, tada i poglavar Crkve Kneževine Srbije, na čiji je predlog, upućen knezu Mihailu Obrenoviću, 1863. godine sagrađena Vaznesenjska crkva.

Ova crkva uspela je da sačuva originalni barjak Uprave grada.

Obeležavanje Spasovdana u Beogradu počelo je jutros liturgijom koju je služio patrijarh Porfirije. 

Veliki značaj Spasovdana u narodu 

Spasovdan je pokretni praznik, ali se uvek praznuje u četvrtak, 40 dana posle Vaskrsa, a deset dana pre Duhova.

Koliki mu je značaj oduvek narod davao vidi se po tome što je najveći istorijsko-pravni dokument srpske srednjovekovne države, čuveni Dušanov zakonik, obnarodovan na Spasovdan 1349, a dopunjen takođe na Spasovdan 1354. godine.

Osim kao stočarski i ratarski praznik, slavi se i kao Krsna slava, ali i zavetina za čitavo selo.

Ne rade se danas teški poslovi, u znak poštovanja prema velikom prazniku koji, prema verovanju, može da spasi kuću od nevolje, a decu od bolesti.