Čitaj mi!

Pouke iz slučaja lažnog hirurga – kako proveriti lekare kojima poveravate svoje zdravlje

Fenomen lažnog predstavljanja postoji od kada je i lekarske profesije. Iz Lekarske komore apeluju na građane da proveravaju da li su doktori kod kojih odlaze licencirani, kao i da li je zdravstvena ustanova u koju odlaze registrovana. Slučaj masera, koji se predstavljao kao hirurg, pokrenuo je pitanje – koliko proveravamo kome poveravamo svoje zdravlje?

Osumnjičeni maser, koji se predstavljao kao hirurg, na saslušanju se branio ćutanjem. Određen mu je pritvor do 30 dana. Tereti se za neovlašćeno bavljenje određenom delatnošću i teška dela protiv zdravlja ljudi, a njegova majka za pomaganje. Tužilaštvo će u svojstvu svedoka ispitati i pet zdravstvenih radnika koji su sarađivali sa osumnjičenim.

"Mora da se utvrdi njihov umišljaj, mora da se utvrdi da li su oni znali da ovo lice nema odgovarajuće kvalifikacije i da vrši krivično delo. Ako su pomagači znali da izvršilac radi određeno krivično delo onda oni mogu odgovarati kao i izvršilac s tim što se u praksi obično izriču blaže kazne za pomagače", kaže prof. dr Vanja Bajović sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Istragom je utvrđeno da je osumnjičeni S. K. više od godinu dana za novčanu nadoknadu radio liposukcije i različite estetske korekcije u ordaniciji na Terazijama koja nikada nije prijavljena niti registrovana u APR-u.

"Fenomen lažnog predstavljanja, posebno kada je naša profesija u pitanju, postoji jako dugo i mislim da treba da apelujemo svi zajedno na građane da kao i za sve druge stvari uvek provere na sajtu Lekarske komore da li su ti lekari licencirani, imaju li licencu, u krajnjem slučaju mogu i u APR-u da provere da li zdravstvena ustanova u koju odlaze jeste registrovana i za šta je registrovana i da povedu računa o tome", ističe dr Milan Dinić, predsednik Lekarske komore Srbije.

Za sada je otkriveno sedam oštećenih osoba i one će biti saslušane u Tužilaštvu.

"Ako mogu da kažem nehumano krivično delo, sva su krivična dela su nehumana, ali ovde se bukvalno zarađuje na nemoći lica koja su bolesna i koja se hvataju za slamku. Ta lica, neretko se dešava, da ne prijavljuju ovakva krivična dela, zato što se oni sami osećaju osramoćenim time što su nasamarani da veruju nekome kome nisu trebali da veruju", navodi Bajovićeva.

Od medicinskog obrazovanja osumnjičeni ima završenu samo prvu godinu na Stomatološkom fakultetu. Falsifikovao je brojne diplome i sertifikate i predstavljao se kao hirurg, ali nije krio da ima samo 23 godine. Svoje usluge nudio je preko društvenih mreža, a koristio je i naloge pojedinih javnih ličnosti.

"Minimalno školovanje da bi postali lekar traje šest godina i ako pretpostavimo da je to sa nekih 18 godina, vi da biste završili medicinu morate da imate najmanje 24 godine, specijalnizacije traju od tri do šest godina, najčešće četiri, nakon toga eventualno subspecijalizacije još godinu ili dve, tako da vi lekar specijalista ne možete da postanete pre neke 27, 28 godine", naglašva Dinić.

Moguće je da će biti predloženo psihološko-psihijatrijsko veštačenje, a proveravaće se i imovina osumnjičenih.