"Proboj logoraša u Jasenovcu neverovatan herojski podvig"

Na današnji dan je 1945. godine oko 1.000 zatvorenika logora Donja Gradina i Kožara, koji su se nalazili u okviru Jasenovca, odlučilo se za proboj, a uspelo je da se spase njih oko 100.

Sredinom aprila 1945. godine, ustaše su počele da se pripremaju za napuštanje logora, uključujući i likvidaciju zatvorenika.

Oko 600 od ukupno 1.073 još živa logoraša napalo je ustašku stražu i krenulo u proboj koji je preživeo 91 logoraš. Preostala 473, koji zbog nemoći i bolesti nisu učestvovali u proboju, ubijena su i spaljena zajedno sa logorskim objektima.

Istog dana, izvršen je proboj logoraša Kožare, radnog dela logora u samom mestu Jasenovac. Od 167 logoraša, 11 je preživelo. Partizani su u logor ušli početkom maja 1945.

Marković: Herojski čin koji je izuzetno redak 

Istoričar Predrag Marković je za RTS rekao da je proboj grupe zatvorenika u logoru u Jasenovcu neverovatan herojski podvig i da je još samo u jednom logoru zabeležen takav proboj, u logoru Sobibor.

"To je herojski čin koji je izuzetno redak. Od stotinu logora u Evropi, proboj su pokušali i donekle uspeli. Jasenovac je tako čuvan da je prosto neverovatno. To su goloruki ljudi od 40 kila. Koliko god da ih je izašlo, to je neverovatni herojski čin", naveo je Predrag Marković tokom gostovanja u "Jutarnjem programu".

Istakao je da su ustaše htele da unište sve tragove Jasenovca i da pobiju sve preostale logoraše te da je dobro što je Dan sećanja na jedan od najstrašnijih događaja u Drugom svetskom ratu u Evropi taj čin hrabrosti i prkosa ljudskog dostojanstva.

"Ustaše su jedini režim u okupiranoj Evropi koji je imao poseban genocid. Svi ostali genocidi su bili deo Holokausta, a ustaše su imale svoj ambiciozni plan, koji je neverovatan. To je najambiciozniji genocid u istoriji Evrope. Oni su hteli da pobiju, pokrste ili proteraju trećinu svog stanovništva", naglasio je Marković dodavši da su Srbi činili trećinu stanovništva NDH.

Podsetio je na reči hrvatskog pisca Miljenka Jergovića, da su ustaše ubijale ručno i sa strašću, dok su nacisti ubijali industrijski i bez emotivnih odnosa prema žrtvama.

Marković je naglasio da je Jadovno bilo još gori logor od Jasenovca, ali da je ugašeno nakon što su Italijani proterali ustaše odatle, zbog čega je Jasenovac osnovan u nemačkoj zoni NDH.

Dodao je Jasenovac bio neverovatno branjen i da je zbog toga bilo nemoguće partizanima i četnicima da oslobode logoraše.

"Partizani su oslobodili neke manje delove. Oslobodili su Jastrebarsko, onaj logor za decu, ali Jasenovac nije slučajno na takvom mestu. Niti može da mu se priđe, okolo su kanali, močvare, pruga, tako da je to bilo potpuno nemoguće", kazao je Marković.

Naglasio je da su ljudi u Jasenovcu bili brzo ubijani, tako da se u njemu nije nalazilo mnogo logoraša.

Govoreći o podvigu Diane Budisavljević, koja je spasila veliki broj dece iz Jasenovca i napravila kartoteku sa imenima dece koja je izgubljena, Predrag Marković je rekao da je ona žrtva ideoloških predrasuda i da novim komunističkim vlastima nije odgovaralo da austrijska grofica bude najveći heroj rata.

Pavlović: Žrtve u Jasenovcu su ubijane na 57 različitih načina 

Istoričar Momčilo Pavlović je za RTS naveo da je od devet logora smrti na prostoru Evrope, Jasenovac izuzetan po brutalnosti.

"Neko je na osnovu kazivanja svedoka izračunao da su žrtve ubijane na 57 načina fizički, jer taj logor nije imao gasne komore, odnosno nije bilo tog industrijskog ubijanja", naveo je Momčilo Pavlović tokom gostovanja u "Jutarnjem dnevniku".

Kazao je da je to samo jedan od logora koji su bili ubilački nastrojeni, posebno prema Srbima, Jevrejima, Romima, antifašistima u NDH na čijem je prostoru, kako je naveo, postojalo oko 40 manjih ili većih logora.

Pavlović je naglasio da je logor u Jasenovcu sinonim za stradanje i brutalnost koja je zasenila čak i nemačke sponzore, koji inače nisu kontrolisali taj logor, za razliku od ostatka Evrope.

"Ovo je autentični logor koji su Hrvati stvorili, hrvatska ustaška vlast i Hrvati kontrolisali. Gestapo je imao jedan poseban logor na Maksimiru", kazao je Pavlović.

Dodao je da je nova Titova Jugoslavija pravljena na bazi zaborava i pomirenja i na bazi nivelacije – "svi narodi su se borili i svi narodi su stradali".

"Taj konstrukt pokazao se pogubnim 50 godina kasnije, tako da su potomci tih žrtava u Jasenovcu i drugim logorima doživeli ponovo stradanje i opravdani strah, razume se, 1989, 1990, a da ne govorimo, 1995. godine", naglasio je Pavlović.

Istakao je da se procenat Srba u Hrvatskoj od oko 20 odsto, koliko ih je bilo pre Drugog svetskog rata, sveo na svega četiri odsto prema popisu iz 2011. godine.

"Ta dva naroda (Srbe i Hrvate), sem vere i sećanja na to, ne deli ništa, pa ipak nisu mogli da nađu taj zajednički način da uspostave solidne odnose koegzistencije, suživota, mešanja", poručio je Pavlović.