Čitaj mi!

Da li će novi vlasnik moći da menja spoljašnji izgled Sava centra

Direktorka Zavoda za zaštitu spomenika Olivera Vučković kaže za RTS da je za Sava centar kada je izgrađen 1976. i 1977. arhitekta Maksimović dobio Oktobarsku nagradu. Napominje da će novi vlasnici morati da čuvaju sve arhitektonske sklopove toga i mogućnost osavremenjavanja prema savremenim potrebama, što se tiče unutrašnjeg dela prostora. Na spoljašnjem delu, napominje, neće smeti da se menja ništa.

Olivera Vučković je gostujući u Beogradskoj hronici RTS-a izjavila da su urbanističke vrednosti Sava centra dovele do toga da postane spomenik kulture.

"Što se tiče vlasnika moraće da čuvaju sve arhitektonske sklopove toga i mogućnost osavremenjavanja prema savremenim potrebama, što se tiče unutrašnjeg dela prostora. Neće smeti uopšte da se menja spoljašlji izgled. Sava centar ostaje takav kakvog ga prepoznajemo", naglasila je Vučkovićeva

Zavod za zaštitu spomenika kulture, napominje, ima 357 spomenika kulture na spisku.

"Od toga su neke pojedinačne zgrade, zatim spomenici u javnom prostoru. Te sa imenom same ulice, imamo Knezu Mihailovu i ona uživa status spomenika kulture od izuzetnog značaja, kao i Terazije i tako 16 prostora kulturno-istorijskih celina", kaže Vučkovićeva.

Na pitanje zašto su neke zadužbine, rodne kuće, muzeji iako pod zaštitom zakona u prilino lošem stanju Vučkovićeva napominje da je najčešće reč o imovinsko-pravnim odnosima, zbog čega propadaju.

"Što se tiče kuće Laze Lazarevića stari vlasnici kojima je restitucijom vraćena je nisu preuzeli. Ona nije pojedinačni spomenik kulture, već se nalazi u sklopu prostorno kulturne celine Kopitareva gradina. Direkcija za imovinu je organizovala službu koja čuva tu kuću 24 sata". kaže Vučkovićeva.

"Ne smemo dozvoliti da kulturno nasleđe bude tema političkih rasprava"

Navodi da nije logično zašto je Evropa Nostra Beogradsku tvrđavu proglasila za jedan od sedam najugroženijih spomenika u Evropi.

"Ne bih ulazila u razne političke priče o spomeničkom nasleđu, ali svako ko se osvrne na to šta je urađeno na Beogradskoj tvrđavi u poslednjih sedam godina ne može doći do tog zaključka. Ako znamo da smo uradili Veliko i Malo stepenište, Pobednika, spomenik zahvalnosti Francuskoj, Ali-pašino turbe... Ne znam kako su uspeli da kažu da je jedan od sedam najugroženijih spomenika", kaže Vučkovićeva.

Smatra da bi na Beogradskoj tvrđavi trebalo uraditi arheološka istraživanja, pa na osnovu toga videti da li može da se gradi gondola ili ne.

"Ne smemo dozvoliti da kulturno nasleđe bude tema političkih rasprava. Svako od nas može imati mišljenje na datu temu, ali dozvolimo struci da se izjasni o tome", dodaje Vučkovićeva

Navodi da kada se nešto proglasi spomenikom kulture, to ne znači da Zavod ima obavezu da se brine o tome.

"Po Zakonu o kulturnim dobrima, član 31 - svi vlasnici su dužni da se brinu o održavanju i tom kulturnom dobru. Sve ove gradske fasade koje su urađene u najužem jezgru grada su urađene zato što su spomenici kulture. Vlasnici stanova i zgrada su dužni da brinu o njima. Ne možemo da očekujemo da na prostoru celog Beograda Grad brine o tome", zaključila je Vučkovićeva.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">