Nedostaju majstori i inženjeri – dobre radnike treba dobro i platiti

Petnaest kilograma teška je testera za sečenje granita. U rukama Lozničanina Rajka Pantića. Savladao je posao za dve godine. Ko to uspe, može da zaradi. Njegov sat vredi 300 dinara, a svega je dvadesetak kolega na raznim mestima u gradu.

"Dešava se da cela ekipa ode u Nemačku, njih 10 do 15 radnika", tvrdi Dušan Bošković, predsednik Republičkog sindikata putara Srbije.

Nema dovoljno vozača, rukovalaca građevinskim mašinama, kockara svakako. Još mnogo toga zavisi od ekipe čuvenog deda Stoleta iz Pančeva. Petnaest dana pre roka oplemenili su skver u Katićevoj ulici iznad Slavije. Kažu da rade u Skadarskoj ulici, ali zbog asfaltiranja nisu došli.

Srećom sindikat je imao sa kim da pregovara i sa Unijom poslodavaca uspeli su da potpišu granski kolektivni ugovor povoljniji za radnike. 

Ugovorom je obuhvaćeno 60 odsto radne snage u dvadesetak firmi. Potpisale su i neke strane.

"Plate inženjera i uslovi koji vladaju na lokalu u našoj zemlji, nisu uvek u skladu sa očekivanjima inženjera. Kompanije koje dolaze iz inostranstva očekuju da plate budu još i manje", kaže Miljan Mikić, profesor i vlasnik kompanije "Oruk".

Odlasci i dolasci radnika su nešto što je poželjno u svetu kapitala i kod nas su počele da rastu plate, bolji su uslovi rada, ali ljudi odlaze i zbog bolje organizacije. Nemci sada jednako tretiraju naše radnike i kolege iz Evropske unije kad traže posao. Zašto?

"Anegdota je da ako možete uvek uzmete radnike uz Srbije, oni znaju više stvari - jedna plata, dva zanata", kaže Mikić. 

Odlaziće naši radnici, a dolaziće iz Turske, Pakistana, Indije, ne samo iz Albanije i Makedonije. Problem je što dolazi nisko kvalifikovana radna snaga od koje se očekuje maksimalan učinak za malu platu, a ne iskustvo, što ugrožava živote na gradilištu.

Teško zvuči podatak da je za nekoliko godina profit ovdašnjih kompanija u celoj privredi 14 puta veći u odnosu na plate. U prevodu – i ovdašnji svet kapitala morao bi što pre da poprimi ljudsko obličje.