Tri srpska brenda biće zaštićeni i u EU, sve veća potražnja za autentičnim proizvodima

Posebnog je ukusa i mirisa zbog semena domaće kurtovke, podneblja, zemlje, recepta i načina pripreme. Zaštićeni leskovački ajvar proizvode četiri porodice, godišnje oko 50.000 tegli. Potražnja čuvenog specijaliteta je 10 puta veća.

"Stalno se na adresu Udruženja javljaju novi kupci, količine su velike. Da bismo sve to ispoštovali potrebno je što više ljudi, što više porodica da uđe u ovo Udruženje", kaže Milan Petković, predsednik Udruženja "Leskovački ajvar" .

Ručnom berbom ariljski malinari čuvaju kvalitet i oblik ploda. Uz malinu na putu do međunarodnog sertifikata su i fruškogorski, lipov med i pirotski kačkavalj.

"Dobićemo bolju konkurentnost kod krajnjih kupaca. Ta oznaka, ustvari, potvrđuje kupcu da je platio tačno određeni kvalitet", kaže Mirjana Milutinović iz Udruženja "Ariljska malina".

Ministarstvo poljoprivrede subvencioniše kontrolne markice i sertifikaciju tradicionalnih proizvoda. Najveći problem je nelojalna konkurencija.

"Gde vi svakog dana imate kršenje prava zaštite intelektualne svojine. Može da se reši vrlo jednostavno.To može da se reši samo uz zajedničku saradnju sa nadležnim institucijama", navodi Branislav Jovanović, proizvođač sremskog kulena.

Zahvaljujući donaciji švajcarske vlade brendovi pod okriljem Saveza "Original Srbija" dobili su nova obeležja sa motivima folklora kraja iz kojeg potiču. Uz očuvanje kvaliteta neophodno je i povećanje proizvodnje.

"Ja bih voleo da ljudi na lokalu prepoznaju te proizvode, da obezbede sebi egzistenciju. Mislim najbolje je na svom zemljištu proizvesti sirovinu i to preraditi", kaže Stevica Marković, predsednik Saveza "Original Srbija".

Od okupljanja proizvođača, usvajanja originalnog recepta do sertifikacije. Proces zaštite dugo traje, ali su prednosti velike.

Proizvodi sa zaštićenim imenom i poreklom su tri puta skuplji od ostalih i sve više se traže na stranom tržištu.