Mirno rešavanje sporova - ko su miritelji i arbitri, a šta je kvazi suđenje

Otkaz ugovora o radu, ostvarivanje prava na godišnji odmor; isplate zarade/plate, regresa za korišćenje godišnjeg odmora i druge naknade troškova u skladu sa zakonom; zatim, isplate otpremnine pri odlasku u penziju, jubilarnih nagrada i drugih primanja; diskriminacije i zlostavljanja na radu - sve su to slučajevi kojima se bavi Agencija za mirno rešavanje radnih sporova.

Agencija je jedina specijalizovana institucija koja se bavi radnim pravom. 

Direktor Agencije za mirno rešavanje radnih sporova Ivica Lazović rekao je, gostujući u Jutarnjem programu, da su najbrojniji individualni radni sporovi koji muče svakog zaposlenog, sa kojima se svako sretne nekada u toku radnog staža, u toku radne karijere.

Sa druge strane ističe da nisu bili ni tako retki kolektivni radni sporovi, oni su svuda u svetu ređi - nemate svakodnevno štrajkove i kolektivna pregovaranja, ali Agencija je imala značajan broj tih kolektivnih i uspešno je posredovala da se postupci reše mirnim putem.

Govoreći o tome kako se rešavaju sporovi i ko posreduje u njima, Lazović je rekao da se sporovi pred Agencijom rešavaju kroz dva metoda, kroz mirenje i arbitražu.

"Ovi kolektivni, koji su ređi, rešavaju se u postupku koji se zove mirenje i tu posreduje miritelj, nezavisni ekspert koji pomaže stranama da dođu do dogovora, a u individualnim radnim sporovima postupak se rešava metodom koji se zove arbitraža. Tu arbitar koji je pravnik sa pravosudnim ispitom organizuje neku vrstu kvazi suđenja i kroz taj postupak dolazi do arbitražnog rešenja koje ima snagu sudske presude - pravosnažno je, izvršno je i u suštini je utemeljeno na istim činjenicama kao i sudska presuda i potpuno menja sudsku presudu", objasnio je Lazović.

Miritelji i arbitri

Miritelji i arbitri su nezavisni stručnjaci koji nisu državni službenici i koji nisu u radnom odnosu u Agenciji.

To su eksterni eksperti koji su na listi koju Agencija vodi i bira ih Socijalno-ekonomski savet, Komisija koju čine predstavnici Ministarstva rada, odnosno predstavnici Vlade, zatim predstavnici sindikata koji su reprezentativni u Srbiji i predstavnici Unije poslodavaca - oni biraju nezavisne eksperte, to su najčešće profesori radnog prava, advokati, stručnjaci iz različitih oblasti, bivše sudije.

Prema njegovim rečima, oni rade otprilike isto kao i sudije, nezavisni su u svom radu, rukovode se etičkim načelima - postoji i etički kodeks postupanja miritelja i arbitara - i rade u jednom postupku gde utvrđuju činjenice i kroz činjenice, primenu prava dolaze do odluke koja može da bude arbitražna, a može da bude u vidu sporazuma o rešenju nekog kolektivnog spora.

Zašto je rad Agencije značajan sindikatima

Lazović kaže da sindikati po svojoj prirodi postoje zbog vođenja socijalnog dijaloga zbog usklađivanja interesa radnika sa interesima poslodavaca i do nalaženja nekog zajedničkog jezika - namanjeg zajedničkog sadržitelja.

Taj socijalni dijalog se vodi, kako kaže, u Socijalno-ekonomskom savetu i kada dođe do spora, pred ovom Agencijom, pokazalo se za ovih 15 godina, da je Agencija mesto gde se zaista vodi kvalitetan socijalni dijalog - u sporu se dolazi do rešenja.

Lazović ukazuje da su sindikalni lideri na obeležavanju godišnjice Agencije podvukli to kao bitnu činjenicu. 

Pre 15 godina, radnici su bili nepoverljivi

Lazović kaže da se od jednog nepoverenja došlo se poverenja, razlog za to je pre svega, iskustvo, praksa, dokazana nepristrasnost kroz same postupke.

Agencija je, kako kaže, pokazala da je nepristrasna, nezavisna, neutralna i da to što je Vlada osnivač ovakvog tela, nema uticaja na same postupke jer postupke vode nazavisni stručnjaci.

Velke uštede sudskih sporova

Lazović ističe da je postupak besplatan. "Ali u suštini imamo u praksi situaciju za neki iznos od 4.500 dinara do prvostepene presude - taj iznos narastao, sudski troškovi su bili oko 39.000 da bi do drugostepene presude izašao na čak 80.000 - govorimo o 80.000 dinara sudskih troškova na inicijalni iznos spora oko 4.500 dinara. Ako to pomnožimo sa velikim brojem randika, u tom slučaju se radi o 70 radnika, to nisu mala sredstva", navodi Lazović na konkretnom primeru.

"Upravo zato Vlada Srbije je kroz dva zaključka preporučila javnom sektoru da sporove rešavaju pred Agencijom a ne sudskim putem, i u tom smislu smo dobili značajnu podršku, javni sektor nam se sve češčće obraća jer je krajnji motiv i racio ušteda budžetskih sredstava", kaže Lazović.

Prema njegovim rečima, rad same Agencije je besplatan jer ovakvi instituti postoji da se obezbedi besplatan pristup pravdi za radnike kao slabijoj strani u sporu koja nema advokate.

Kako radnici mogu da dođu do Agencije

"Prisutni smo na društvenim mrežama, imamo interaktivan sajt, nalazimo se u Makedonskoj broj 4, otvoreni smo za obraćanje građana u svakom pogledu, čak imamo i aplikaciju za mobilene telefone", kaže on.

Objašnjava da se ovaj postupak pokreće jednostavno, popuni se A-4 formular, ne treba opširna dokumentacija da bi se iniciralo rešavanje.

Zlostavanje na radu

Pet godina postoji SOS linija 0800300601 za pomoć žrtvama mobinga. Lazović podvlači da je  Agencija prva u regionu počela sa procesuiranjem ovakve vrste postupaka, zlostavljanja na radu, 2009. godine.

"Imamo bogatu praksu u tom pogledu, to je bio vrlo čest oblik radnog spora pred Agencijom, nametnuli smo se i u drugim oblastima, od 2018. Zakon je izmenjen, rešavamo postupke ih mirenjem, mnogo više pomaže pomiriti strane u sporu, sprečiti takvu vrstu ponašanja, oni koji su zlostavljači nisu svesni toga nekada jesu, mirenje se pokazalo kao nabolji način", istakao je Lazović.

Podseća da je resorna ministarka bila u poseti pre 15 dana na obeležavnju pet godina od postojanja linije i da su imali više od 5.000 obraćanja. Pozvao je građane koji smatraju da su zlostavljani na radu da se jave Agenciji za pravnu pomoć.