Pašalić: Žene i devojčice i dalje nisu u punoj meri ravnopravne

Čestitajući praznik, Zoran Pašalić je istakao da posledice pandemije najviše pogađaju žene, koje se suočavaju sa povećanim obimom neplaćenog kućnog rada, ali i sa ekonomskom nesigurnošću i eksploatacijom na radnom mestu, navodi se u saopštenju Zaštitnika građana.

Naglasio je da se one veoma često suočavaju sa nasiljem i uvredama u porodici, u partnerskim odnosima, na radnom mestu, u javnom prostoru. 

Zbog učestalih povreda prava i dostojanstva žena u proteklih godinu dana, zaštitnik građana ističe da među prioritete država mora uvrstiti jačanje ekonomskog i socijalnog položaja žena.

Posebnu podršku, kako je naveo, država i društvo moraju pružiti ženama iz višestruko marginalizovanih društvenih grupa – ženama koje su preživele nasilje, starijim ženama, ženama sa invaliditetom, samohranim majkama, migrantkinjama, izbeglicama i interno raseljenim ženama, ženama drugačije seksualne orijentacije i rodnog identiteta, Romkinjama, kao i ženama u ruralnim sredinama koje se svakodnevno suočavaju sa kršenjem njihovih prava.

Pašalić je naveo i da je njegova kancelarija jesenas predstavila Izveštaj o radu grupa za koordinaciju i saradnju u Beogradu, čiji su podaci ukazali da su od početka primene Zakona o spre­čavanju nasilja u porodici uočena poboljšanja u zaštiti od nasilja u porodici i partnerskim odnosima.

Dodao je da se to, pre svega odnosi na komunikaciju između organa nadležnih za evidentiranje, sprečavanje i sankcionisanje porodičnog nasilja, ali i dalje postoje nedostaci u primeni zakona i radu grupa za koordinaciju i saradnju, čije je otklanjanje neophodno da bi se žrtve nasilja bolje zaštitile.