Kako sprečiti zloupotrebu ličnih podataka građana

Probleme koji se tiču zaštite podataka o ličnosti susrećemo svakodnevno, naročito u digitalnom okruženju, kaže Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka Milanom Marinovićem.

U prvoj godini mandata ali i primene Zakona za zaštitu podataka o ličnosti, poseban izazov je bila epidemija koronavirusa zbog obrade zdravstvenih podataka tokom trajanja epidemije, tačnije o stanju u zdravstvenim ustanovima.

"Pandemija je sve poremetila i pokazala se potreba za zaštitu podataka, recimo o zaštiti zdrastvenih podataka, da ne bi imali negativan odnos prema ljudima koji su zarženi, da imamo kontrolu nad našim zdrastvenim podatcima i da mediji ne objavljuju podatke o zaraženim ljudima, fotografije pacijenat u bolnicama i slično", naveo je Marinović. 

Najveći izazovi Poverenika tokom primene ovog zakona u vremenu trajanja epidemije bila je i primena zakona.

"Ne samo što je to bila prva godina primene zakona već i početak mog mandata. Prethodni Poverenik nije učestvovao u donošenju zakona i ja sam tražio odlaganje primene jer nisu svi bili spremni i sada smo tu gde smo, ima nekih manjkavosti i videćemo kako se one mogu otkloniti", kaže Poverenik. 

Podatke o zdravlju reguliše kao posebno osetljive ali situacija sa kovidom je pokazala da niko nije imao na umu vanredne situacije i kako se ponašati u njima.

"To su situacije kada su podaci građana izloženiji i to mora da se reguliše. Sada smo svi delovali ad hok a građane su najviše interesovali podaci o dostupnosti medicinskih sredstava, slobodnim bolničkim kapacitetima, u posednje vreme o dostupnosti vakcina", navodi Marinović.

Kome da se obrate građani 

Jedna od nedostataka je izostanak-video nadzora koji se ne pominje u Zakonu.

"Sve je više kamera na ulicama koje trenutno nisu povezane sa softverom za prepoznavanje lica ali kada do toga dođe treba da se zna šta mora da se sprovede kako bi građani bili zaštićeni. Takođe, ne pominju se mnoge druge tehnološke stvari poput obrada geometrijskih podataka, obrada dnk podataka i slično", rekao je poverenik.

Rukovodilac i obrađivač podataka uvek je odgovoran za "curenje" podataka. Isto je i kada govorimo o upotrebi podataka klijenat od strane bilo kog pružaoca usluga.

"Podaci kada su prikupljeni od građana za jednu svrhu ne smeju, bez pristanka, da se koriste u druge svrhe i to je protivno zakonu", kaže Marinović.

Kada neko koristi njihove podatke, građani prvo treba da se obrate onima koji te podatke koriste a ukoliko oni ne postupe u zakonskom roku onda treba da se obrate Povereniku. 

U maju prošle godine Gugl je odredio predstavnika u našoj zemlji za obradu podataka o ličnosti.

"Građani koji koriste usluge putem interneta, bilo pretraživača ili društvenih mreža imaju pravo da traže brisanje podataka o njima. Bilo da se direktno obrate sedištu te kompanije ili njihovoj kancelariji odnosno predtavništvu u našoj zemlji", objasnio je za RTS Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka Milanom Marinovićem.