Američki novinar koji nije prihvatao crno-belu sliku ratova devedesetih

Čovek čiji je pasoš Njujork tajms opisao kao harmoniku punu viza za ulazak u zemlje zahvaćene sukobima, Dejvid Binder, zabeležio je Hladni rat u Evropi, raspad sovjetskog bloka na Istoku i građanske ratove u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i na Kosovu i Metohiji.

Na Balkan drugi put stiže nakon pada Berlinskog zida, a ostaće upamćen po ekskluzivnoj informaciji da je CIA davno pre građanskih ratova predvidela raspad SFRJ.

"On se držao svog kodeksa i kad ga je to puno koštalo, jer s vremenom mnogi su iskoristili to da bi krenuli u izolaciju Dejvida – da govore da je on pristrasan, zato što ne prenosi stvari na način kako su prenosili Si-En-En, Njujork tajms, Vašington post, da se on stavio na pogrešnu stranu istorije", kaže Obrad Kesić, politički analitičar iz Vašingtona.

Kolumnista Nedeljnika Ljiljana Smajlović napominje da Bajnder nije bio prosrpski nastrojen.

"Bajnder je u moru novinara koji su bili antisrpski nastrojeni delovao prosrpski. Bio je potpuni izuzetak, zato što su se samo kod njega pojavljivali argumenti koji su upućivali na to šta je srpska strana rata", navodi Smajlovićeva.

Svedočenje pred Haškim tribunalom

O srpskoj strani rata pristao je da govori i pred Haškim tribunalom 2001. godine, kada se odazvao na poziv da bude svedok odbrane Slobodana Miloševića.

"Ono što je bilo interesantno tada, to su njegova neposredna, a posebno posredna znanja", ukazuje advokat Zdenko Tomanović.

Kako naglašava Tomanović, neposredna znanja imaju jači kvalitet u postupku dokazivanja i to je bilo pre svega za njegove razgovore sa američkim državnicima o dešavanjima u BiH, posebno za Lisabonski sporazum.

"Odbrana je pokušavala da dokaže da je Alija Izetbegović, koji je potpisao Lisabonski sporazum, povukao taj potpis pod pritiskom SAD. Čak mislim da je on posle i pisao o tome da je upravo Cimerman u razgovoru s njim potvrdio da je rekao Aliji Izetbegoviću nešto u smislu da može da povuče svoj potpis", kaže Tomanović.

Bajnderov kodeks

Svoj potpis Dejvid je stavio na hiljade tekstova u različitim novinama – samo za Njujork tajms na više od 2.600 članaka i komentara. Tokom višedecenijske karijere, kažu poznavaoci njegovog rada, držao se jednog kodeksa.

"On je više puta meni govorio da novinar ne treba da glasa. Apsolutno, držao je stav da nema mesta za novinara, ako će biti pošten novinar, u politici, do te mere da ne treba ni da glasa", ističe Obrad Kesić.

Druga stvar, kaže Kesić, Bajnder je držao do toga da novinar ne treba da pokazuje svoje političko opredeljenje i da to ne sme da se pokazuje u svojim tekstovima.

Dejvid Bajnder je rođen u Londonu 1931. godine. Sa 23 godine je diplomirao na Harvardu, a nekoliko godina kasnije oženio se s istočnonemačkom lekarkom Helgom Vagner. S njom je dobio tri ćerke.