Šta donosi novi Zakon o sprečavanju korupcije

Agenciju za borbu protiv korupcije zamenila je Agencija za sprečavanje korupcije. Hoće li novo ime ostati na igri reči, ili će uz novi zakon dovesti do efikasnijeg rada tog organa? Ovo drugo će biti, kažu, i izdvajaju neke od najznačajnijih novina – one o proveri imovine i prihoda javnih funkcionera.

Pomoćnik direktora Agencije za sprečavanje korupcije Nataša Božić kaže da ta institucija sada deklarativno ima mogućnost da traži podatke od poslovnih banaka o računima funkcionera čije izveštaje proverava, da vrši neposredan uvid u dokumentaciju koja joj je potrebna za vršenje provere izveštaja, kao i da ukoliko u postupku provere izveštaja utvrdi da postoje neke nepravilnosti, zatraži podatke od povezanih lica funkcionera. 

Čak gotovo polovinu Zakona o sprečavanju korupcije trebalo je drugačije napisati, smatraju u organizaciji Transparentnost Srbija, i to su, kažu, i predlagali. Propuštena je, navode, prilika da se ograniče aktivnosti javnih funkcinera tokom izborne kampanje, kako ne bi baš tada obilazili bolnice, gradilišta, škole, i slično. Smatraju da su iz kruga funkcionera novim Zakonom neopravdano izuzeti direktori preduzeća čiji je država posredni vlasnik.

"Kada je reč o sukobu interesa ono što je loše je koncepcija gde stvari zavise od toga da li će sam funkcioner posumnjati da postoji neki sukob interesa, da tu ima nešto sporno", smatra programski direktor "Transparentnosti Srbija" Nemanja Nenadić.

Dodaje da bi funkcionere tebalo obavezati da prijave svaku situaciju u kojoj postoji mogućnost sukoba interesa.

Veće Agencije još čeka svoje članove

Zakon o sprečavanju korupcije počeo je da se primenjuje ovog meseca, ali članovi Veća Agencije još nisu izabrani, a samo se njima možete žaliti na odluke direktora Agencije za sprečavanje korupcije.

"Žalbe koje se budu podnele na rešenje direktora u prvom stepenu sačekaće formiranje Veća. Postupak izbora članova veća nije u nadležnosti Agencije, već Ministarstva pravde i Pravosudne akademije", ukazuje Nataša Božić, pomoćnica direktora Agencije za sprečavanje korupcije.

Ali na ono što jeste u nadležnosti Agencije, stručna javnost ima i kritike - da se dešava da bez ispitivanja svih bitnih činjenica oslobađa visoke državne funkcionere moguće odgovornosti za kršenje Zakona. Agencija odgovara - javnosti saopštava onoliko koliko joj propisi dozvoljavaju.

Božićeva naglašava da je doskorašnjim zakonom je regulisano da je u postupku pred Agencijom isključena javnost. U skladu, na primer, sa novim Zakonom javnost se obaveštava samo o tome protiv kog funkcionera je pokrenut postupak i o ishodu postupka, objašnjava Božićeva.

Okvir za borbu protiv korupcije - Nacionalnu strategiju, Srbija trenutno nema, a prethodna je važila do 2018, ukazuju u Centru za evropske politike. I to nam, napominju, nije jedini minus kod Evropske komisije  već i krnji sastav Saveta za borbu protiv korupcije i to što Vlada ne prihvata njegove sugestije, veliki broj vršilaca dužnosti u javnoj administraciji, visok procenat slučajeva u kojima organi vlasti uskraćuju građane za informacije od javnog značaja.

"Ukoliko Srbija prihvati inicijativu da usvoji novu metodologiju pristupnih pregovora, onda će to značiti da više neće isključivo pitanje korupcije biti smešteno u poglavlje 23 kao što je do sada bilo, nego će biti praktično prisutno u svim pregovaračkim poglavljima", ukazuje Srđan Majstorović iz Centra za evropske politike.

I zbog Unije i zbog građana, Srbiji su, kažu stručnjaci, potrebni opipljivi rezultati u borbi sa korupcijom, posebno na visokom nivou, i efikasnije tužilaštvo.