Улагања у права жена – кључ за јачу економију у ЕУ и Србији

Ако би жене до 2050. године имале равноправан приступ тржишту рада као мушкарци, БДП Европске уније био би већи за око три билиона евра. До пуне равноправности неће доћи уколико државе не уложе више средстава у пројекте који уклањају препреке са којима се жене суочавају – поручено је са Међународне конференције "Финансирање за права жена и родно одговорне инвестиције - капитал за равноправно друштво".

Србију сматрају лидером у региону по улагању у превазилажење разлика између мушкараца и жена. Много је уложено у права и побољшање положаја жена, али и оне даље у многим областима, заостају за мушкарцима.

"Србија је једна од првих земаља Западног Балкана која је одлучила да у своју легислативу уврсти обавезу да републички буџет одговори на потребе жена и девојака. Видели смо невероватне напоре у повећању заступљености жена у доношењу одлука – више их је у парламенту, али такође морамо да осигурамо да жене имају бољи приступ запослењу, да имају прилику да напредују у својим каријерама и економским пројектима", наводи Белен Сан Луке, генерална директорка UN Women за Европу и Централну Азију.

Више средстава за жене – али платни јаз и даље постоји

Сваке године из буџета Србије издваја се све више пара – за женско предузетништво, жене на селу, за најрањивије, кроз повољне кредите, субвенције, нови Закон о алиментационом фонду, кажу надлежни. Иако су економски све оснаженије, многе жене и даље зарађују мање од мушкараца за исти посао.

"Не постоји само платни јаз у смислу да постоји унапред припремљена агенда по којој жене добијају мање зараде у односу на мушкарце – јер је и то још увек присутно. Али најчешћи разлози су они о којима говорим, а то је да жене чешће изостају са радних места зато што имају део неплаћених кућних обавеза који и даље доминантно пада на њихова леђа, док се мушкарци ређе одлучују да преузму тај ниво обавеза", каже Татјана Мацура, министарка задужена за родну равноправност.

Земље ЕУ предњаче у родној равноправности

У постизању родне равноправности најдаље су отишле земље ЕУ – од десет најуспешнијих у свету, осам су европске државе, а чак пет су чланице Уније.

"Али то не значи да смо задовољни. Треба прећи дуг пут до потпуне равноправности између мушкараца и жена, када је реч о платама, приступу тржишту рада, равномерној расподели терета кућних послова. Када бисмо могли да остваримо равноправан приступ тржишту рада до 2050. године, то би увећало БДП Европске уније за 10 одсто, односно за више од три билиона евра", наводи Андреас фон Бекерат, шеф Делегације ЕУ у Србији.

До потпуне равноправности нећемо лако стићи док не превазиђемо културолошке и традиционалне поделе на "мушке" и "женске" послове.