Hoće li se doći do pravde u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije

U presudi prvostepenog, u ovom slučaju Specijalnog suda za organizovani kriminal od 5. aprila 2019. godine, navodi se da je Ćuruviju ubilo nepoznato lice, a da su službenici Državne bezbednosti pripremili teren.

Za učešće u ubistvu Ćuruvije 11. aprila 1999, na ukupno 100 godina zatvora nepravosnažno su osuđeni tadašnji šef Resora državne bezbednosti Radomir Marković, tadašnji šef beogradskog centra DB-a Milan Radonjić, pripadnik rezervnog sastava DB-a Miroslav Kurak i operativac DB-a Ratko Romić.

Suđenje je počelo 1. juna 2015. godine, a presuda je izrečena čak dve decenije po ubistvu Ćuruvije.

Advokat porodice Ćuruvija, Slobodan Ružić, kaže da nije iznenađen, ali da je očekivao potvrdu prvostepene presude.

Predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić navodi da je očekivao da veće Apelacionog suda samo izvede dokaze za sporne tačke optužnice i donese konačnu presudu.

"Kada sam čitao obrazloženje, shvatio sam da je pravosuđe još veliki problem ovog društva. Bio sam šokiran, 15 godina istrage i četiri godine suđenja, različiti segmenti društva su vršili opstrukciju", ističe Matić.

Ljiljana Smajlović, članica Komisije za istraživanje ubistava novinara, kaže da je najviše uznemirava činjenica da je tužilac tražio poništavanje presude u kojoj su okrivljeni osuđeni na ukupno sto godina zatvora, ističući da nema poverenja u sudstvo.

"Apelacioni sud je mogao na pretresu da rasplete nejasnoće i donese presudu. U Americi kažu: 'Odložena pravda je uskraćena pravda.' Videla sam da osuđeni posle presude idu u kafanu, pa u kućni pritvor gde su čekali kraj žalbenog postupka, ukazuje Smajlovićeva.

Advokat Ružić naglašava da Apelacioni sud nije vratio postupak na početak. "Alelacioni sud je dao nalog šta treba da se ponovi, traži se jasnije obrazloženje presude". 

Konačana presuda za godinu dana

Ružić smatra da neće biti izvođenja novih dokaza i nada se da će končana presuda biti izrečena za godinu dana – pet do šest meseci postupka koji će se posle opet naći pred Apelacionim sudom koji mora da donese konačnu presudu.

Ipak, smatra da je skandalozno da se na presudu čeka više od 20 godina.

"Plašim se za presudu pošto je reč o nekadašnjim članovima bivše Službe državne bezbednosti", dodaje Ružić.

Veran Matić napominje da je Komisija tokom suđenja stalno ukazivala na propuste u procesu. Nadam se da će se ti propusti ispraviti u novom suđenju. Ovaj slučaj će imati svoje posledice i na unutrašnjem i međunarodnom planu, dodaje Matić.

Smajlović: Osuda bivšeg vrha tajne službe jedne države ravna je čudu

S druge strane, Ljiljana Smajlović smatra da bi bilo čudo da se u nekoj državi osudi vrh tajne službe. Navela je primer suđenja za ubistvo slovačkog novinara, gde je biznismen koji se teretio da je naručio ubistvo oslobođen. 

Podsetila je da je na obeležavanju prve godišnjice ubistva Slavka Ćuruvije, Zoran Đinđić obećao da će opozicija, kada dođe na vlast, naći njegove ubice.

"Znamo koliko je bilo blizu da se nikada ne otkriju ubice. Bilo bi posebno okrutno kada smo na pragu pravde da se osumnjičeni oslobode zbog nekih tehnikalija. Doživljavam ovo kao tešku ličnu dramu", naglasila je Smajlovićeva.

Advokat Ružić smatra da je jedino osuđujuća presuda bila zadovoljenje pravde. "Nisu slučajno osuđeni, sud je u presudu uneo N. N. lice i Apelaconi sud je to protumačio kao prekoračenje optužnice. Državni službenici su vršili zločine koji nikakve veze nemaju sa službom", kaže Ružić.

Veran Matić naglašava da se novinari osećaju ugroženo i ekonomski i fizički, naročito kada osuđeni za ubistvo Ćuruvije kraj žalbenog postupka čeka kod kuće.

N. N. ili Miroslav Kurak

"Moramo da ostanemo istrajni i ne smemo da napustimo ovu borbu. Više od 90 odsto slučaja ubistava novinara u svetu nikada se ne reši. Sud ne osporava dokaze, što mi daje optimizam u pozitivan ishod", navodi Matić.

Advokat porodice Ćuruvija Slobodan Ružić tvrdi da zna odgovor na pitanje šta je radilo treće lice.  

"Ne znamo da li će sud ostati na N. N. licu ili će osuditi Miroslava Kuraka", dodaje Ružić.

Kurak, koji se u optužnici pominje kao direktni izvršilac ubistva, u ukinutoj presudi nije pomenut kao takav, već nepoznato lice (N. N.), čiji identitet nije utvrđen. 

Kao čudnu okolnost Ružić navodi da je Kuraku produžen pasoš tokom postupka.

Ljiljana Smajlović podseća da je Slavka Ćuruviju pratilo, snimalo i prisluškivalo 16-17 ljudi – znao se svaki njegov korak, da bi ga nekoliko dana pred smrt na tadašnjoj Televiziji Beograd nazivali izdajnikom.

S druge strane, Ružić ističe da je čovek koji je bio glavni za praćenje Ćuruvije rekao da je on bio patriota. Verujem u sud, ali vera nije bazgranična i slepa, dodaje Ružić i navodi da, ukoliko krajnji ishod procesa bude drugačiji, izneće sve "skandalozne stvari u javnost".

Smajlovićeva kaže da je njena strepnja velika, ali da ne veruje da će posle napora koji je uložen država posle reći da ništa nije mogla nakon što je priznala da ga je ubila.

Matić ponavlja da je prvostepenom postupku dokazana krivica i da veruje da sud postupiti profesionalno.