Ekipa RTS-a sa Helikopterskom jedinicom MUP-a – bez straha i prepreke

Nabujale reke, podivljala vatra, smetovi, oluje, hitan prevoz bolesnih. Za njih nema prepreka. Gase, spasavaju, izvlače, odvoze, sleću gde drugi ne mogu ili ne smeju da kroče. Rizikuju svoje, da bi spasili tuđe živote. Oni nikada ne znaju gde će ih odvesti radni dan. Ekipa RTS-a letela je sa njima.

Njihov radni dan je uzbudljiv i nikada ne znaju šta ih na poslu čeka.

"Naš radni dan je vrlo zanimljiv. Ne znamo šta nas danas čeka. Od prevoza VIP ličnosti, do spasavanja ljudi, prevoza bolesnih, gašenja požara", kaže Igor Jenačković, mehaničar Helikopterske jedinice MUP-a Srbije.

Pilot Helikopterske jedinice MUP-a Srbije Jovica Mihailović ističe da je najsvežiji primer jedan složen zadatak, tj. traganje za starijim bračnim parom u toku nabujale Studenice kod manastira.

Zadatak je glasio proveriti objekat. Sumnjalo se da je stariji bračni par zarobljen u svojoj kući koju je zahvatila nabujala i podivljala reka.

"Vremenski uslovi su bili izuzetno teški. Vidljivost je bila ne preko 800 metara. Nekako smo došli do kraljevačke kotline onda smo nastavili Ibarskom klisurom i došli do tamo gde je bilo vrlo složeno, jer ste sa svih strana oivičeni planinskim masivima i trebalo je tu spustiti čoveka dizalicom sa kojim to često uvežbavamo, ali ovo su ipak realne okolnosti gde je nivo stresa i adrenalina povećan, plus uvek kada je poplava je kišovito, maglovito, smanjena vidljivost", objašnjava Mihailović.

Zadatak je uspešno obavljen. Spasioci su objekat proverili, ali u njemu nažalost nije bilo bračnog para.

Poplave 2014. bile su najblaže rečeno izazov za ovu jedinicu MUP-a. Svakodnevno su dizalicom izvlačili iz najneverovatnijih okolnosti ugrožene. Uigrane ekipe, koje ne daju da im emocije poremete koncentraciju, jer i najmanja odsutnost može biti kobna. Ne samo za žrtve, nego i za posadu i za helikopter.

"Adrenalin to uvek postoji i to pozitivan, ali postoji i stres. Iskreno, vidite ljude koji su u panici, ne možete da ostanete ravnodušni nikako", navodi Jenačković.

"Pomoći nekome – za to se živi" 

Pilot Mihailović kaže da je pomoći nekom divan osećaj i da se za to živi. "Predivan osećaj. To vam je za šta živite, radite. Osećate se tako korisnim, osećate divnu svrhu postojanja", dodaje Mihailović.

Objašnjava da se u tom momentu fokusira samo na bezbedno izvršenje leta.

"Ima operatera i mehaničara koji brinu da je spasilac dobro i da je povređeni ili osoba za kojom smo tragali dobro i da su ušuškani i bezbedni, a naše je da ih dovedemo zdrave i prave na odredište", navodi Mihailović.

Na pitanje kome je teže – onome ko leti ili ko visi, Janačković kaže da je to isto i da svako ima svoju muku.

Mihailović napominje da je najteži segment direktno spasavanje čoveka, jer su sekunde u pitanju ako je tu i ako su došli na pravo mesto i poziciju i ako je kompletan tim uradio sve kako treba.

"Najveća je briga izvući njega živog i zdravog, sve ostalo je manje bitno. Pritom požari su naporni za nas jer je vrućina, stalno ste u dimu, nekad izgubite kontakt sa tlom jer ne vidite od tog dima. Ali mi tu delujemo preventivno, spasavamo ljudima kuće pre nego dođe vatra do njihovih kuća, a ovde je direktno osoba ugrožena", dodaje Mihailović.

Timski duh i poverenje najvažniji 

Kada ljudski život visi o ovom koncu, onda su timski duh i poverenje važni koliko i hrabrost.

"Mi smo dugo godina zajedno, ovde su to već i kumovi i prijatelji. Moramo da verujemo jedni drugima. Vezani smo životom i poslom jedan za drugog. Poverenje je broj jedan u celoj priči, od pilota koji veruje nama koji radimo na tim dizalicama, pregledamo helikopter, do toga koliko mi verujemo njima, jer je isto moja glava u njihovim rukama", ističe Jenačković.

Na pitanje o čemu razmišlja pre nego što zaspi posle napornog dana, pilot Mihailović kaže da se vrzmaju čoveku po glavi razne stvari, još uvek je pun adrenalina, naboja.

"Najčešće mi sednemo, izvršimo rekapitulaciju svega uz obaveznu dozu humora, zabave i rastarećenja. Tek nakon toga idemo kući kada se rasteretimo, jer ima gomila stvari koje se ne vide u pozadini, koje mi moramo da odradimo, koje mehaničari moraju da odrade – da pregledaju dizalice, helikopter da nije bilo nekih oštećenja. Ima to još dva sata posla nakon cele misije", naglašava Mihailović.

"Jednom pilot, uvek pilot" 

Na pitanje da li može da zamisli da radi nešto drugo u životu, Mihailović kaže "jednom pilot, uvek pilot".

"Ovo je pokretna kancelarija, najlepše radno mesto na svetu", poručuje Mihailović.

Ta kancelarija u vazduhu je daleko efikasnija od one na koju su navikli. "Erbas H145M", možda zvuči rogobatno nama laicima, ali je za one koji rade u njemu skoro pa savršen. Mi smo se uverili, da je u njemu prijatno, klimatizovano i ne toliko truckavo. Oni kažu da im pruža daleko veće mogućnosti da i po velikom nevremenu dođu do ugroženih. Istina je da su i na onim starim, uspevali da spasavaju ljude iz nemogućih uslova.