Srbija planira zabranu plastičnih tanjira, kašika, viljušaka, slamčica

Ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan kaže za RTS se vode pregovori o izbacivanju iz upotrebe plastike za jednokratnu upotrebu.

Goran Trivan je, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekao da se planira ukidanje jednokratne plastike i da će se ove godine pristupiti merama koje se toga tiču.

Takođe, kako je dodao, priprema se depozitni sistem kada je u pitanju plastika i sve ostalo što je reciklabilni ambalažni otpad te vrste, odnosno povraćaj kaucije za plastične i staklene flaše, limenke...

"Pregovaramo i razgovaramo sa entitetima koji su zaiteresovani za tu priču", naveo je ministar.

EU je prošle godine zabranila plastične predmete za jednokratnu upotrebu kao što su tanjiri, pribor za jelo ili slamke za piće.

"Pošumljavanje će se ubrzati"

Govoreći o merama protiv zagađenja, Trivan je naveo da je Vladina radna grupa za zaštitu vazduha identifikovala individualna ložišta i automobile, ali i elektroenergetske kapacitete kao glavne uzroke zagađenja, pa želi da "Srbijagas" i toplane omoguće građanima jeftinije priključivanje na centralno grejanje.

Takođe, radna grupa želi da poveća i broj mernih stanica.

Ministar je istakao i da će se pošumljavanje Srbije ubrzati i da se u to uključuje civilni sektor, ali i škole i druge institucije.

"Ovo jeste poziv svim lokalnim samoupravama, školama, nevladinim organizacijama, akcijašima, da se uključe. Čini mi se da će ovo prerasti u jedan opštedruštveni pokret", istakao je Trivan.

broj komentara 11 pošalji komentar
(subota, 22. feb 2020, 12:15) - Radojlo [neregistrovani]

@Dim

Ne vredjaj pusace,ne nazivaj duvanski dim smradom.Pusaci i proizvodjaci duvana i cigareta dopunjuju drzavnu kasu,a ti ......?

(subota, 22. feb 2020, 11:19) - Sydney [neregistrovani]

dim

kada ce se zabraniti smard duvanskog dima po kafanama i ostalim javnim mestima!!!???

(subota, 22. feb 2020, 10:57) - orao pao [neregistrovani]

Plastika

Najlakse je zabraniti posto ne umemo da recikliramo posle upotrebe.

(subota, 22. feb 2020, 10:40) - Dragan [neregistrovani]

Reciklaza

Kada ce se poceti sa primenom svih velikih planova koji stoje na papiru? Kada ce krenuti obavezna selekcija otpada koji se reciklira- time bi se deponije bitno smanjile. A plasticna ambalaza ce se smanjiti kada isti proizvod u staklenoj ambalazi (uz vracanje staklenih flasa) bude jeftiniji od onog u plasticnim. Neka zakon proizvodjacima robe u plasticnim flasama nametne poreze pa ce sami preci na staklenu ambalazu. O 'zdravlju' iz plastike da ne pricamo

(subota, 22. feb 2020, 10:38) - anonymous [neregistrovani]

Nije samo problem u slamčicama ,već.....

Nemojte zaboraviti da sredite divlje deponije smeća po Srbiji , a takodje i Beogradsku deponiju u Vinči .

(subota, 22. feb 2020, 10:22) - anonymous [neregistrovani]

Plastika

A plasticni mobiteli?

(subota, 22. feb 2020, 10:10) - anonymous [neregistrovani]

obecanja

Dajte vise nesto uradite,osim sto stalno slusamo kako planiramo!Dosta nam je da se gusimo u smogu i sa plastikom i plasticnim kesama.

(subota, 22. feb 2020, 10:04) - anonymous [neregistrovani]

Pop i jarici

Sve smo resili i ostalo je samo ovo.

(subota, 22. feb 2020, 10:04) - anonymous [neregistrovani]

U vezi kaucije za flaše i limenke.

Mislim da kaucija uopšte nije dobro rešenje iz više razloga.
1. Usporava proces naplate na kasama;
2. Komplicira proces povratka novca - jer se mora priložiti račun iz koga se vidi da je naplaćena u tom marketu, pa se to onda uračunava u novi račun i t.d. - a ljudi čekaju kod kase ...
3. Zbog prethodna dva razloga, mnogi ipak neće vraćati ambalažu - iako su platili kauciju.
Najbolje je kao u Hrvatskoj. Svakome koji u bilo koji market donese ambalažu, odmah isplaćuju po komadu utvrđenu vrednost. Tako će onu ambalažu koju kupac nije imao volju ili vreme da vrati tamo gde je uzeo - vratiti neko drugi, u bilo koji market i obradovati se nekom paricom za koju će kupiti nešto od koristi ... ili novac poneti sa sobom.

(subota, 22. feb 2020, 10:03) - anonymous [neregistrovani]

Пошумити Пештерску висораван

Паметно би било пошумити Пештерску висораван. Терен и клима је погодан за раст квалитетног четинарског дрвета са густим годовима. А са друге стране би та шума ублажила мразеве и зимски период за становнике Пештера.

А истовремено би пошумљен Пештер био и битан економски фактор. Локално становништво би могло да се бави разним пословима од сече у шуми до прераде дрвета у намештај. И опет дрво је руда, која брзо расте и лако се прерађује.

Због природе и због људи и због привреде треба не само Пештер пошумити, него више регија у Србији, кад већ имамо неискоришћеног земљишта, нек се пошуме и нек дрвеће расте, неће сигурно бити штетно.