Stimulacija investitorima da ulažu u filtere mogla bi da smanji zagađenje

Fiskalni savet je u analizi još 2018. godine tvrdio da je potrebno da se u ekološke projekte u najvećim javnim i državnim preduzećima, koja su ujedno i najveći zagađivači u narednih 10 godina, uloži devet milijardi evra. Međutim, tvrde, iako je bilo novca u budžetu i spremnih projekata, do realizacije nije došlo.

Situaciju je pogoršala izmena zakona o budžetskom sistemu kojom je dozvoljeno da se sredstva od namenskih taksi preusmere u druge svrhe.

"Ima jedan primer jedne lokalne samouprave gde su oni 2013. godine naveli otvoreno, neka 72 miliona su bila u pitanju, da su to sredstva koja se koriste za subvenciju dela zarada komunalnog preduzeća i to je plaćeno iz Fonda. Već sledeće godine su nastavili prenose prema tom preduzeću, ali više nisu to tako nazvali, nego su nazvali pojačano čišćenje ulica, ili tako nešto, što je vredelo 90 miliona", kaže Dejan Maksimović iz Ekološkog centra "Stanište".

Da se u ovom trenutku sve vrti oko novca, ali i da sistem plaćanja naknada ne stimuliše industriju da ulaže u prečistače, smatraju i u Naledu.

"Zbog toga i zagovaramo ponovno uspostavljanje zelenog fonda kao institucije koja će omogućiti transparentno i održivo finansiranje sistema zaštite životne sredine u Republici Srbiji. Tu treba računati na sredstva Evropske unije, na sredstva kompanija koje moraju poštovati standarde ekološke u Republici Srbiji", napominje Slobodan Krstović, menadžer za regulatornu reformu iz Naleda.

Dok se ne obezbedi novac i ne pooštri kontrola uz kazne, fabrike iznad kojih se ne vije dim jer rade po istim pravilima kao one u Evropi ili Severnoj Americi, poput "Ikee" i "Bol pekidžinga", biće retkost.

"Svaka lokacija poštuje smanjenje električne energije za 15 odsto, gasa za 15 odsto, vode za 25 odsto i naravno imamo cilj da smanjimo potpuno odlaganje otpada na deponiji. Ono što gledamo u Evropi i pokušavamo da repliciramo iz Severne Amerike je kupovina energije iz obnovljivih izvora. Nakon određenih proizvodnih procesa svaki put imamo dodatna merenja ili upotrebe nekih novih materijala imamo dodatna merenja", kaže Jelena Kiš, menadžer za održivi razvoj u firmi "Bol pekidžing".

Nije tajna da su naše obaveze precizirane u okviru poglavlja 27: da do 2025. godišnje ulažemo oko 100 miliona evra i pokrenemo osam infrastrukturnih projekata. Posle toga obaveze rastu na 32 projekta godišnje vredna 400 miliona evra.