Očuvanje reporoduktivnog zdravlja, ide li Srbija u korak sa svetom

Seksualno i reproduktivno zdravlje proglašeni su osnovnim ljudskim pravima pre četvrt veka, na globalnoj konferenciji u Kairu. Nova je zakazana za novembar u Najrobiju, a države sumiraju koliko se napredovalo na polju reproduktivnog zdravlja i ravnopravnosti žena. Srbija je u korak sa svetom, ocenjuju stručnjaci, a kao problem navode to što se mladi uglavnom informišu preko medija i interneta i što je među onima koje prekinu trudnoću svaka dvadeseta žena maloletna.

Promešale su se karte i podela uloga na muške i ženske u razvijenim zemljama sveta više nije tako oštra.

"Puno toga se promenilo. Kao što znate, žene su mnogo emancipovanije nego pre 25 godina, aktivno učestvuju na tržištu rada, promenile su se rodne uloge dosta, promenili su se uslovi života, promenila se uloga porodice", kaže Nevena Sović iz Fonda UN za populacionu politiku u Srbiji.

Srbija je donela nacionalni program za unapređenje i očuvanje seksualnog i reproduktivnog zdravlja i strategiju za promociju rađanja. Ipak, najveći broj žena umesto kontraceptivnim sredstvima od trudnoće se štiti na tradicionalan način. Među maloletkinjama koje prekinu trudnoću najviše je Romkinja.

"Dakle, imamo se čime baviti. Ono što pokazuju statistike to je da se naši mladi uglavnom informišu iz medija koji su nekada sračunati na senzacionalistički cilj a ne edukativni, da se informišu preko interneta, da se informišu od svojih vršnjaka, ne u porodici, ne u školi, ne u zdravstvenim ustanovama i mi na tome moramo raditi više", ističe Slavica Đukić Dejanović, ministarka zadužena za demografiju i populacionu politiku.

Polno prenosive infekcije koje ugrožavaju reproduktivno zdravlje žena i muškaraca i sve češća njihova neplodnost, zatim smrtnost žena u reproduktivnom dobu zbog raka grlića materice, često porodično nasilje – sve to utiče da se deca manje rađaju.

"Sasvim sigurno ima i drugih, a to je da se Srbija već dugo suočava sa socijalnom i ekonomskom krizom, da Srbija doživljava duboku transformaciju društva koja je u skladu sa promenama ranije započetim u razvijenim zemljama koje su uzrok niskog nivoa rađanja, zatim iseljavanje iz Srbije se nastavlja", navodi Mirjana Rašević, direktorka Centra za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka u Beogradu.

Razlike po regionima ne postoje osim po jednom – na teritoriji Beograda češće nego u drugim krajevima žene odlučuju da odlože rađanje.

broj komentara 0 pošalji komentar