Skaču cene stanova u Beogradu, kvadrat skoro kao u Beču

Cene stanova u Beogradu rastu poslednjih godina i kreću se od 1.600 evra za stare stanove do 4.500, pa i 5.000 evra po kvadratnom metru, na Dedinju i Senjaku, za nove. Beograd je prestigao Sarajevo, Skoplje i Zagreb, i približava se Beču, gde, takođe, cene rastu poslednjih pet godina i sada su u proseku 6.000 evra. U Moskvi je kvadrat 7.500, a u Parizu u centralnim zonama od 9.000 do 40.000 evra. Cene u glavnom gradu ostaće stabilne naredne dve godine, kaže za RTS Miroslav Cvetković iz PKS.

Činjenica je da su stanovi sve skuplji u Beogradu. Miroslav Cvetković, član grupacije posrednika u prometu nepokretnosti PKS, rekao je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a da Beograd istorijski i geografski predstavlja raskrsnicu i definitivno sada jeste investicioni centar u nekretnine u ovom delu jugoistočne Evrope.

Prema njegovim rečima, cene su dvostruko veće nego u Sarajevu, nešto veće nego u Zagrebu. Cene najluksuznijih stanova u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani su negde na istoj ravni.

"Postoji potražnja, dok postoji potražnja zakoni ponude i tražnje zaista to nekako regulišu. Nisu sve cene četiri ili pet hiljada evra, postoji i senzacionalizma tu gde su prosečne cene novogradnje u Beogradu niže od navedenih parametara i zavise od kvaliteta same gradnje, od lokacije, od mikrolokacije, odnosa strukture i kvadrature. Parking prostor je jedan od presudnih faktora za ljude da se odluče gde će i kako će da odluče da se smeste i da žive", rekao je Cvetković.

Prema njegovim rečima, Beograd se ispolarizovao - Novi Beograd je deo priče za sebe kao i Čukarica i Vračar - tako da ako ljudi ne mogu da prebace posao gde žive, onda će svoje boravište prebaciti da što manje vremena izgube u putu i da žive što komotnije.

"Beograd je veliki grad sa više od dva miliona ljudi tako da postoji veliki broj ljudi koji dolaze u Beograd, ali i isto tako ljudi umiru, deca se rađaju, porodice se razdvajaju, tako da je tržište veoma živo", istakao je Cvetković.

Kkao kaže, cene su sada u nekom mirovanju i nisu više u porastu - ceo Beograd se traži, ljudi biraju tamo gde im odgovara i u zavisnosti od finansijskih mogućnosti.

"Nikada do sada nisu bile niske kamatne stope, nikada nisu bile negativne kamatne stope na štednju, veliki broj ljudi ima mogućnost da podigne realno povoljne stambene kredite i da reši svoje pitanje bilo za izdavanje ili za život", ukazao je Cvetković.

Govoreći o tome da li će cene stanova u Beogradu padati, Cvetković kaže da će cene u glavnom gradu ostati stabilne u naredne dve godine.

Postoje neke najave, vezano za kamatne stope u SAD, tako je nažalost počelo pre 11 godina i u celom svetu velika ekonomnska kriza. Ni sami stručnjaci koji se bave makroekonomijom ne predviđaju takvu turbulenciju kakva je bila 2008. i 2009. godine", rekao je Cvetković ističući da velike padove i trendove drugačije nego što su sada ne očekuje.

Postoji velika razlika u cenama između Beograda i ostalih gradova u Srbiji. Kako kaže, Beograd prate Novi Sad kao drugi naskuplji grad, zatim Niš. U ostalim gradovima cene su ispod 1.000 evra čak i u novogradnjama.

Veliki pomak je na planinama. "Zlatibor je već nekoliko godina popularan kao destinacija za kupovinu manjih nekretnina za odmor i uživanje i sve se više gradi na Kopaoniku", istakao je Cvetković.

broj komentara 12 pošalji komentar
(ponedeljak, 04. nov 2019, 08:54) - Solis [neregistrovani]

Stanovi

Sta bi se desilo kad bi vecina gradjana imala mogucnost da kupi nekretninu u Beogradu i Novom Sadu... unutrasnjost SRbije bi bila prazna svi bi da zive u ova dva grada.

(utorak, 09. jul 2019, 11:52) - anonymous [neregistrovani]

Порекло новца...

Пре неки дан ухапсише неке Црногорце са пар тона белог. То је њихов традиционални бизнис, па је јасно ко купује станове и аутомобиле у Београду, Новом Саду и Нишу.

(utorak, 09. jul 2019, 04:40) - willi [neregistrovani]

ima se moze se!

kakav Bec, ovde ljudi zaradjuju pare i zive u blagostanju kupuju skupe stanove, automobile, silikoniraju svalerke, eeeej...masala

(utorak, 09. jul 2019, 00:14) - Djordje [neregistrovani]

Prosek

Zasto se uvek ljudi hvataju za prosek - Srpska diaspora se broji nekiliko miliona ljudi koji su u zadnjih 20 godina stekli capital I zeli da kupe nekretninu u Beogradu. Isto tako verujem da ko god se borio I pokusao nesto da stvori u Srbiji ima mogucnost da kupi (ovi sto me pogresno shvate znaj da ti nikad nisu ni pokusli).

(utorak, 09. jul 2019, 00:03) - anonymous [neregistrovani]

naravno

Pa to je jedina privredna grana sto je profitabilna u regionu. Sem zemlje nema sto da prodamo i gde se moze zaradi druho toliko ko za novi stanobi kad banke daju krediti. Sad kad banke spuste kamatne stope cene stanovi ce jos da skacu dok ne dodje do zasicenje trzista. ce da bude stanovi ali nece nikuj imat pare da ih kupuje i vrace krediti. Eto sa manje plate nego u Bugarske cene 20 puta skuplje. Pa ce se preselim u Bugarske gde je slican ,entalitet sa Srbski.

(utorak, 09. jul 2019, 00:01) - anonymous [neregistrovani]

1200

Prosečna cena prodatih stanova u Beogradu 2018. je oko 1200 evra po kvadratu (podaci RGZ na osnovu evidencije svih primetivanih stanova), a ne 1600 kako navodi PKS
U prvom kvartalu ove godine prosecna cena stanova kupljenih na kredit u Beogradu je 1217 evra po kvadratu ( moze se videti na sajtu NKOSK )

(ponedeljak, 08. jul 2019, 20:09) - anonymous [neregistrovani]

pusti snovi

To sto par stanova ima cenu kao u Becu, ne znaci da je cena kadrata ni bizu . Stanovi se ne prodaju, ne znam cemu ove price za decu?

(ponedeljak, 08. jul 2019, 16:08) - anonymous [neregistrovani]

Od kojih para se kupuju te nekretnine i ko ih kupuje

Ko kupuje nekretninie od 2, 3 ili 5 hiljada eura po kvadratnom metru kada je prosečna plata u Srbiji 400 eura? Kako može pošten svet sa platama od 500 ili 600 eura da kupi stan po tim cenama? Kakvu to stambenu politiku ako je uopšte imamo vodi država?

(ponedeljak, 08. jul 2019, 14:55) - anonymous [neregistrovani]

2007-a, II deo

Pumpanje cena kvadrata u novogradnji dovelo je do piramidalnog efekta porasta cena i u starogradnji, nesto slucno kao u periodu 2007-2008. godina. A onda je usledio krah trzista i povratak u normalu.
Bankama je u interesu da velik novac plasiraju u stambene kredite, jer su tako najsigurniji.
Na zalost, platezna moc gradjana ne prati stambenu izgradnju, pa je jasno da se, gotovinskim transakcijama, najcesce pere novac. Otkud tolika gotovina...to bi Poreska uprava trebala da preispita.

(ponedeljak, 08. jul 2019, 12:44) - anonymous [neregistrovani]

Postoji razlika između oblasti i grada

Podaci koje ste naveli (oko 1 600 000, a danas je taj broj i manji) odnose se na čitavu Beogradsku oblast a ne na grad Beograd. U grad se ne mogu uključiti čitave oblasti koje npr. nemaju kanalizaciju ( oko 30%), Ili ono što važi za ostatak Srbije ne važi za Beograd.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">