Kako sprečiti naplatu dugovanja prodajom nepokretnosti ispod tržišne cene

U javnoj prodaji nepokretnosti koju vode javni izvršitelji, stručnjaci vide mnogo prostora za korupciju i gotovo nikakva prava dužnika da se zaštiti. Na to i Vladin Savet za borbu protiv korupcije upozorava resorno ministarstvo. Savet predlaže da prodaju nepokretnosti obavlja isključivo sud. Za sada, u Ministarstvu pravde samo kažu da pripremaju uvođenje elektronske prodaje. Ne odgovaraju na pitanje da li će do kraja meseca izaći sa Nacrtom teksta izmena i dopuna Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kako su najavljivali.

Prodaja po svaku cenu – budzašto, tako bi se u najkraćem mogla opisati javna prodaja koju vode neki javni izvršitelji. Zbog prodaje nepokretnosti daleko ispod tržišne cene dešava se da je dužnik i dalje dužan. Na sve to upozoravaju i građani i stručnjaci. Sporno je, kažu, najpre to, ko može da procenjuje vrednost nepokretnosti.

"Procenitelj zvanično, po Zakonu o izvršenju i obezbeđenju, je javni izvršitelj. Neka mi neko dokaže da je, recimo, običan izvršitelj u stanju da proceni sliku Pabla Pikasa ili Leonarda da Vinčija. Javni izvršitelj ima pravo, ne i obavezu, da zatraži pomoć drugih stručnih lica i stručnih organizacija da mu to daju", navodi Jovan Ristić, pravnik iz organizacije "Efektiva".

Problematično je i koga izvršitelj može da angažuje za procenu vrednosti nepokretnosti. Na primer, fizičko lice odgovarajuće struke.

"To nije nikako dobro rešenje zato što taj procenitelj ne mora da polaže ispite za procenitelja, ne mora da bude licencirani procenitelj, ne mora da se se drži standarda koji su regulisani detaljno u Zakonu o procenama vrednosti nepokretnosti. Na procene ne odgovara niko, ne odgovara ni javni izvršitelj, ni procenitelj zato što dužnik nema ni žalbu ni prigovor ne može da izjavi", objašnjava Jelisaveta Vasilić iz Saveta za borbu protiv korupcije.

U Savetu su uočili i da neki javni izvršitelji u oglasu navode netačne informacije o nepokretnosti koju prodaju – recimo da stan nema grejanje, da je uništen, neuseljiv.

"Da bi snizili cenu nepokretnosti i da bi prodali. Postoji mogućnost korupcije da se proda unapred dogovorenom licu", dodaje Vasilićeva.

Obaranje cena stanova ispod tržišne cene

A među kupcima poverioci, rodbina javnih izvršitelja i drugi.

"Ono što je nama poznato, i što smo mogli da čujemo i iz vlasti, jeste da postoji jedan uzak krug ljudi koji se pojavljuje, znači njihova imena se ponavljaju, znači koji se dogovaraju kako će da kupuju i šta će da se dešava i posle toga ide preprodaja mnogostruko vrednije imovine, tu se ostvaruju vrlo lepe zarade, kupiš stan jeftino i prodaš ga skupo kao da je nov ili po njegovoj realnoj tržišnoj ceni", objašnjava Ristić.

Cena se obara, kažu upućeni, i tako što prva javna prodaja uglavnom ne uspe, pa se početna cena sa najmanje 70 odsto, spusti na 50 odsto procenjene vrednosti nepokretnosti. Da najviše pažnje javnosti izaziva prodaja nepokrenosti, saglasna je i ministarka pravde, koja je nedavno kao jednu od najvećih novina najavila uvođenje elektronske aukcije.

"Želimo da imamo jedan transparentan, otvoren postupak, gde će moći svako ko želi da učestvuje bez bilo kakve bojazni, tako da nećete moći da identifikujete ko se sve prijavio u tom postupku i do samog kraja okončanja javne prodaje odnosno licitacije za prodaju nepokretnosti neće se znati ko će biti kupac", navodi Nela Kuburović, ministarka pravde.

Ipak, u Ministarstvu pravde ostali smo uskarćeni za detalje o elektronskoj prodaji, kao i o tome hoće li se menjati pravila ko može da procenjuje vrednost nepokretnosti dužnika i da li će on biti zaštićeniji u tom postupku. Odgovaraju da trenutno nemaju adekvatnog sagovornika.

broj komentara 1 pošalji komentar
(četvrtak, 25. apr 2019, 08:33) - anonymous [neregistrovani]

Teramo voz

Pa što moramo celu godinu pričati o tome,o izvršiteljima i problemima.Oni ljudi rade po zakonu.Ako nešto treba da se promeni,pa neka menjaju.Čemu odugovlačenje i neodlučnost?