Azbest opasan po zdravlje, a uklanjanje košta bogatstvo

Oni koji se bave građevinarstvom prošle godine prijavili su Agenciji za zaštitu životne sredine da su uklonili blizu 300 tona azbestnog otpada.

Ovo je podatak koji ilustruje koliko je često azbest ugrađivan prilikom izgradnje fabrika, hala i celih stambenih naselja. Ugrađivan je i u zdravstvene i školske objekte.

Popularne vinaz pločice ime su dobile po sastavnim elementima – vinilu i azbestu. Imali smo i najveći rudnik azbesta u Evropi.

Prvredna komora Srbije i Agencija za zaštitu životne sredine pokrenule su formiranje katastra objekata koji sadrže azbest kao prvu fazu obimnog posla uklanjanja ovog opasnog materijala.

"Tek onda kada budemo utvrdili koje je realno stanje, moći ćemo da napravimo regulativu. Iz regulative kasnije proizlaze sistemska rešenja sa kojima će i Srbija u budućnosti moći da se izbori sa ovim problemom, odnosno da ukloni azbest iz infrastrukture i objekata koji poseduju takav materijal, a koji može potencijalno da ugrozi zdravlje ljudi", kaže Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine.

Država je zabranila proizvodnju i izgradnju azbesta, uradila nacionalni profil ugroženosti azbestom i priprema nacionalni program preventive bolesti izazvanih azbestom.

Izazov će biti kako ukloniti azbest, jer to je skup posao koji zahteva posebno obučene i zaštićene ljude.

"To su specifična odela od polipropilena u vidu onih kombinezona sa kapuljačom, posebne maske za nos i usta kojima se radnici štite od azbestnih vlakana. Moram da kažem da se ta odela nakon jednokratne upotrebe tretiraju kao opasan otpad. Takođe, i azbestne ploče koje se skinu i drugi azbestni materijal, i on se tretira kao opasan otpad i smešta se na posebno predviđene deponije koje su registrovane za prijem azbesta, ističe Petar Bulat, specijalista medicine rada i profesionalne toksikologije.

Trenutno, samo odvoženje i skladištenje tone azbestnog otpada košta oko 350 evra.

Ako tome dodamo cenu uklanjanja sa objekta i zamenu drugim materijalima, troškovi mogu za naše prilike biti astronomski.

Država će taj posao morati da finansira na objektima kojima gazduje, ali je veliko pitanje da li će oni koji žive u stanovima, za čiju je izgradnju korišćen azbest, uspeti da obezbede potreban novac, jer je otkupom to postala njihova obaveza.