Devet kilometara do Bačke Palanke, ali i četiri granična prelaza

Gde god da krenu – granica. S jedne strane Dunav, s druge Hrvatska. Posle godina čekanja izgubila se nada da će biti izgrađen most kojim bi bez granica stizali do svoje opštine, Bačke Palanke.

Meštani kažu da im treba dosta vremena da dođu na posao i da se vrate, ističući da im to otežava život. "Dvoje dece putuju u školu autobusom svakodnevno, opština je izašla u susret plaća kartu do osmog razreda, a srednju školu kartu plaćamo mi iz svog džepa", žali se jedan Neštinac.

Kad je Hrvatska ušla u Uniju stigla su i nova pogranična pravila – meštani ne mogu da prenose voće i povrće koje proizvode, a i pasoši se brzo potroše.

"Taj pasoš meni, a svakog drugog dana putujem, traje negde oko sedam, osam meseci. Kada bi se stalno pečatiralo i overavalo, verujem da taj pasoš ne bi izdržao ni tri, četiri meseca, kaže Zoran Nikolić, predsednik mesne zajednice Neštin.

Opština Bačka Palanka je, kažu, uradila sve što je do nje.

Predsednik Skupštine opštine Bačka Palanka Mita Lačanski napominje da je lokalna skupština svojim odlukama donela sva dokumenta i plan detaljne regulacije i sve ono što prati jedan takav državni projekat. "Nadamo se da će Republika Srbija i Vlada imati sluha da se relizuje izgradnja tog mosta", dodaje Lačanski.

Direktor Javnog preduzeća "Standard" Miroslav Sičević napominje da lokalna samouprava niti ima sredstava niti može da finansira izgradnju mosta. "Nemamo ni imovinsko-pravnih mogućnosti, tako da je sve na državi", poručuje Sičević.

Dok se čeka rešenje, meštani Neština imaju dva izbora – do Bačke Palanke samo sa pasošem ili stotinak kilometara dužim putem preko Novog Sada.

Postoji i prečica – do Beočina, a onda starim putem do Dunava gde ih čeka skela.