"Katastar da ne bude rak-rana, potpuno elektronski do 2020."

Brnabićeva je, nakon obilaska Republičkog geodetskog zavoda zajedno sa ministarkom Mihajlović, rekla da se već nekoliko meseci radi na reformi katastra i da parlament trenutno raspravlja o Zakonu o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka.

Premijerka je podsetila da je vlada već usvojila predlog izmena Zakona u upisu u katastar i naglasila da je to jedna od najkompleksnijih reformi koja će biti sprovedena.

"Vlada se ne plaši da se uhvati u koštac sa tim", navela je Brnabićeva i dodala da su se građani čak i decenijama borili sa upisom imovine u katastar i da tome mora doći kraj.

Mihajlovićeva je rekla da bi tokom aprila parlament trebalo da raspravlja o predlogu izmena Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, koje bi trebalo da stupe na snagu od 1. jula.

Mihajlovićeva je istakla da je cilj da upis imovine ubuduće bude samo na jednom šalteru. 

"Suština izmena jeste uvođenje javnih beležnika, odnosno notara u postupak upisa katastar nepokretnosti, što će građanima omogućiti da lakše i brže upišu svoju imovinu", objasnila je Mihajlovićeva.

Kako je rekla, građani će tada moći sve da završe samo na jednom mestu - kod notara, koji će da digitalizauje ugovor, elektronski ga overi i pošalje po službenoj dužnosti tamo gde je potrebno.

Brnabićeva i Mihajlovićeva su u RGZ-u posetile salu sa severima koji će se koristiti za elektronski katastar.

"Sada se prvo u RGZ pribavlja izvod iz katastra. Nakon overe kod javnog beležnika, ponovo se isti ugovor nosi u RGZ, radi upisa, a posle toga u republičku i lokalnu poresku upravu. Reformom katastra i donošenjem novog zakona, građani i investitori čitav posao će završavati na jednom mestu, kod javnog beležnika, a čitav postupak odvijaće se elektronski", navela je Mihajlovićeva. 

Kako je rekla, reforma katastra je nastavak "reforme decenije", uvođenja e-dozvola, koja je zaista bila revolucionarna.

"Verujem da će i ova reforma takođe biti revolucionarna, jer ćemo rešiti problem upisa u katastar, čime će građani dobiti efikasan sistem, kao što sada imaju kad su u pitanju građevinske dozvole, koje se danas dobijaju za nekoliko dana", rekla je Mihajlovićeva.

Mihajlovićeva je novinarima predstavila putanju predmeta koje katastar rešava u drugom stepenu, koja sada traje i do 10 ili 15 godina.

"Sada razni referenti primaju predmet, ulažu se žalbe, pa još ako nisu rešeni imovinsko-pravni odnosi, onda imamo predmete koji se rešavaju godinama. Novim zakonom i reformom katastra, sve će se odvijati u mnogo manje koraka i sa mnogo manje potrošenog vremena", rekla je Mihajlovićeva.

Ističe da se čitava reforma radi zbog građana, koji će dobiti efikasan katastar i pravnu sigurnost.

Kao primer navela je slučaj izbeglica iz Krajine koji su u Zemunu sagradili kuće, čiji su vlasnici, ali koji nemaju upisane nekretnine jer nisu sprovedene sve procedure u katastru.

"Ako bi danas neko od tih ljudi pokušao da upiše svoju kuću, morao bi da traži odobrenje od ostalih 499 građana na istoj parceli", dodala je ministarka.

Tome će izvesno doći kraj pošto će novi zakon omogućiti spajanje i istovremeno rešavanje više predmeta. Na upis u katastar čeka više od 20 hiljada predmeta.

"Kada je u pitanju lokacija u Zemunu gde su blizu 500 ljudi podneli zahteve, omogućiće se spajanje svih predmeta u jedan", kaže direktor Republičkog geodstskog zavoda Borko Drašković.

Prema njegovim rečima, biće to daleko brži postupak, ali koliko će se stvarno ubrzati zavisi i od toga da li će se neko žaliti.

Izvršna direktorka Naleda Violeta Jovanović rekla je da je reforma katastra još jedan korak u pravcu e-uprave u Srbiji.

"Sa papirnih planova, još iz vremena Marije Terezije, prelazimo na elektronski sistem, čime ulazimo u isti rang sa razvijenim evropskim zemljama, ali i sa nekim susedima, koji su prednjačili u ovoj oblasti, kao što je Makedonija. Katastar, koji je bio jedan od najlošije ocenjenih institucija pre sedam godina u našim istraživanjima, danas prednjači u reformi i preti da po uspehu i pretekne elektronske građevinske dozvole", navela je Jovanović.

Drašković je zahvalio Vladi Srbije na podršci kadrovskom jačanju ove institucije.

"U sredu, 4. aprila, biće raspisan konkurs za prijem 567 novih zaposlenih u RGZ, na osnovu odobrenja vlade. To je istorijski broj koji se zapošljava u državnoj upravi, do sad je najveći broj bio oko 240", istakao je Drašković.

Dodao je da RGZ, takođe uz podršku vlade, kroz projekat sa Svetskom bankom, radi i na jačanju infrastrukture, čije su rezultate premijerka i potpredsednica danas mogle da vide.

"Adresni registar do oktobra, imena za ulice do polovine 2019."

Premijerka je najavila da će do 1. oktobra dobiti ažuriran adresni registar i da će sve kuće u Srbiji do polovine 2019. godine imati istaknute ulice i brojeve.

Brnabićeva je navela da će tako više od tri miliona ljudi dobiti kućne brojeve i adrese.

Kako je dodala, taj posao je već završen u Loznici, gde je 677 ulica dobilo ime.

"Predviđanja su da ćemo imati završen elaborat za celu Srbiju do 1. oktobra ove godine i da će 45.000 ulica dobiti naziv i bukvalno milion kuća, odnosno zgrada", dodala je premijerka.

Objasnila je da će lokalne samouprave preuzimati elaborate i da će komisije davati imena ulicama, a onda će Republički geodetski zavod davati kuće brojeve.

"Onda štampamo table i brojeve i imaćemo veliku akciju u celoj Srbji gde ćemo kačiti imena ulica i kućne brojeve i trebalo bi to sve da završimo do sredine 2019. godine", navela je Brnabićeva.

Kaže da će adresni registar postati jedino mesto odakle će se dobijati sve adrese, pa građani kada se budu selili neće morati pojedinačno da obaveštavaju organe državne uprave.

"Neće se više za elabarate štampati milioni dokumenata za opštine već će sve to biti urađeno elektronski", napomenula je Brnabićeva.