Gde su granice umesnog medijskog izveštavanja o nasilju

"Krvavo jutro na Novom Beogradu", "Muž upucao upravnicu predškolske ustanove", "Bejzbol palicom pretukao partnera bivše žene"... To su samo neki od novinskih naslova. Uz fotografiju najčešće se objavljuju i ime i prezime žrtve.

"Apsolutno je to vrlo stigmatizujuće. Otvara negde prostor da se o tome priča na neki način na koji žrtva to ne želi, na način za koji ona nije dala pristanak da se o tome priča, ostavlja sigurno psihičke posledice", kaže Irena Stanojević iz Sigurne kuće.

Nasilje je neiscrpna tema za mnoge medije. U tabloidnom novinarstvu začinjena je bizarnim podacima. Igra na kartu izazivanja emocija kod publike ima za cilj opstanak na medijskom tržištu.

"Ovakvim pristupom nasilju mediji ne da ne pomažu rešavanju ovog problema već naprotiv, čini se da oni dodatno otežavaju i onako tešku poziciju onih koji trpe nasilje", ističe komunikološkinja Snežana Bajčeta.

Takvim izveštavanjem krši se i novinarski kodeks u kojem jasno piše da novinar ne sme da zloupotrebljava emocije ljudi.

"Može se poštovti žrtva, mogu se poštovati čitaoci i ozbiljna štampa koja drži do sebe bi morala, da barem novinar zna da ono što ne bi želeo da učini niko njemu i njegovoj porodici da on ne radi drugima. To je teško podvući jer moral se menja u društvu, znate, i ono što je sada podnošljivo i što mi tolerišemo u medijima pre 50 godina bismo smatrali za strašan skandal", rekla je Ljiljana Smajlović iz Udruženja novinara Srbije.

Postojanje sudova časti i saveta za medije u slučaju tabloida gubi smisao.

"Mi sada imamo deo tabloida koji želi da deluje potpuno izvan sistema. Oni su se stavili izvan zakona, oni ne prihvataju ni kodeks novinara, ni članstvo u udruženju novinara, ni odluke Saveta za štampu. To je neka vrsta ‘divljeg zapada' i ti tabloidi su se odmetnuli od onog što je pristojno i što podrazumeva neki skup normi i morala", dodaje Smajlović.

Za razliku od Amerike u kojoj su tabloidni mediji vrlo surovi i gde je čak i na sudu teško dokazati klevetu i kršenje kodeksa, društva poput Švedske i Norveške veoma su rigorozna prema takvim medijima.

Srpskom novinarstvu, tvrde poznavaoci, nedostaje više javne medijske kritike i osude takvog izveštavanja.