Kako su migranti prihvaćeni na jugu Srbije?

Rebeka iz Pakistana i Gabrijela iz Bosilegrada su svakodnevno zajedno. Druženje u gradu, van prihvatnog centra je, kažu, preraslo u veliko prijateljstvo.

"Nemam nikakvih problema kada izađemo u kafić. Ljudi su ovde ljubazni", kaže Rebeka.

"Nastavićemo da se družimo jer sam sigurna da će se javiti gde god da ode", navodi Gabrijela.

U Preševu, Beloj Palanci, Pirotu, Dimitrovgradu i Bosilegradu, gde su novi prihvatni centri, kažu da su za kratko vreme navikli na migrante.

Vanče Tošev, vlasnik prodavnice u Bosilegradu, kaže da migranti obično kupuju južno voće, pirinač, hleb, pecivo, cigarete, a da su im obezbedili i turski čaj.

Ivan Mišković iz Komesarijata za izbeglice i migracije ukazuje da otvaranje Centara za azil nosi i određene ekonomske koristi za te sredine.

"Migranti kada dođu idu u kupovinu, kupuju kartice za mobilni, koriste taksi usluge, idu u interent-kafe", kaže Mišković.

U Aleksincu, međutim, vest da će kasarna pored auto-puta biti prihvatni centar izaziva ovih dana veliko nezadovoljstvo.

"Smatramo da nemamo nikakvih kapaciteta ni zdravstvenih, ni bezbednosnih na teritoriji naše opštine. Želimo da uputimo skupštini opštine peticiju da ne da saglasnost za otvaranje takvog centra", kaže Aleksandar Matejić, organizator potpisivanja peticije iz Aleksinaca.

Aleksandar Vulin, ministar za rad, boračka i socijalna pitanja, kaže da je za lokalno stanovništvo uvek dobro kada ima pažnju međunarodne zajednice.

"Kada vam se obnovi Dom zdravlja, kada vam kupe sanitetsko vozilo, kada zaposle značajan broj ljudi koji brinu o kampovima i rade u kampovima gde su smešteni migranti", ukazuje Vulin.

U Srbiji je 13 prihvatnih centara u kojima trenutno boravi oko 6.000 migranata. U Bosilegradu od pre godinu dana je pedesetak izbeglica.

Dok roditelji čekaju rešenje izbegličkog statusa, najmlađi uče prve reči na srpskom, jer će neki od njih uskoro u srpsku školu.