Sećanje na žrtve logora u Jajincima

"U čitavoj Evropi, jedino u Beogradu okupacione snage su svakodnevno od 15. jula 1941. do kraja 1943. godine sprovodile egzekucije nedostojne ljudskih bića. Danas je teško da sebi i drugima dočaramo slike hodajućih leševa, logora oivičenih bodljikavom žicom, gasnih komora, dušegubki, a one su bile stvarnost u kojoj su živeli stanovnici okupirane Srbije", rekao je Tomislav Nikolić.

U logorima su bili smešteni ljudi svedeni na broj utisnut na ruci bez kose, obučeni u sivilo i beznađe čekali su smrt gotovo kao spas, dodao je Nikolić.

"Priče o tome šta se dešava prenosio je njihov šapat, krici i molbe da im se prekrate muke. Smrt je imala različite, zastrašujuće, pojavne oblike i bila je svuda oko njih", rekao je Nikolić.

Nikolić je prilikom odavanja pošte stradalima poručio da Srbija insistira na miru i saradnji u regionu i čitavom svetu i apelovao na političke činioce da svađe ostave iza nas.

Na komemoraciji je govorio i Milenko Čekić iz Udruženja logoraša Jasenovac 1941-1945. 

"Specijalno nemačko vozilo dušegubka, u kojem su tokom 1941. i početkom 1942. godine od logora starog Beogradskog sajmišta do Jajinaca u roku od pola časa gušenjem su ugušeni životi više od hiljada nevinih Jevreja, poznato je većini žitelja Srbije pa i šire, zahvaljujući pre svega odnosu jevrejskog naroda prema svojim žrtvama na koje treba da se ugledamo", istakao je Milinko Čekić.

Čekić je dodao da "za železničku kompoziciju u kojoj je 5.000 kozaračkih rodoljuba od Starog sajmišta do Jasenovca umiralo pet dana skoro da se ne zna".

"Bekstvom prilikom istovara iz tog pakla spasao se samo jedan logoraš Milivoje Lukač iz sela Međeđe kod Kozarske dubice", istakao je Čekić.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin je tokom obraćanja okupljenima rekao da bi svaki pokušaj izjednačavanja streljanih u Jajincima sa onima koji su ih doveli na streljanje i streljali predstaljao najveću uvredu za srpski narod.

Vulin je istakao da 60.000 mučki ubijenih u Jajincima opominju da se takav zločin ne sme zaboraviti i ponoviti.

Kaže da antifašistička prošlost Srbije obavezuje sve nas potomke žrtava da svojim životima ne obrukaju njihovu smrt.

"Bilo kakav pokušaj rehabilitacije od Milana Nedića do svih drugih koji su bili aktivni saradnici okupatora i bilo kakav pokušaj da se izjednače oni koji su streljani na Jajincima i oni koji su ih na streljanje doveli i oni koji su ih streljali je uvreda za zdrav razum i uvreda za čovečanstvo i najveća uvreda za srpski narod", rekao je Vulin.

Dodaje da ko god misli da je moguće rehabilitovati i izjednačiti žrtve Jajinaca i one koje su ih doveli tu je veliki neprijatelj srpskog naroda.

"Mi na svoju istoriju možemo da budemo ponosni i ne smemo da dozvolimo da se zbog politike ili bilo kod grugog razloga dopusti da se naša slavna tradicija, koja nas je svrstala u bolji deo čovečanstva uprlja", istakao je Vulin.

Poštu stradalim u Jajincima odali su i predstavnici diplomatskog kora, udruženja građana, a u ime vlade Srbije venac je položio ministar rada, zapošljavanja, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin.

Jajinci su najveće mesto stradanja u Drugom svetskom ratu u Srbiji, jer su nacisti od 1941. do 1944. godine na tom mestu ubili više od 60.000 ljudi, Srba i Jevreja, pripadnika Narodnooslobodilačkog pokreta, antifašista i svih onih koji se nisu mirili sa okupacijom zemlje i koji su pružali aktivan otpor okupatoru.

Žrtve su okupatori dovodili iz koncentracionih logora na Banjici i sa Sajmišta. Veliki memorijalni park u Jajincima u okviru koga se nalazi i spomenik stradalima, otvoren je 20. oktobra 1964. godine povodom dvadesete godišnjice ulaska partizanskih snaga u Beograd.