Javnost u Srbiji podeljena po pitanju GMO

Na srpskim njivama nema mesta za genetski modifikovano seme. Voće i povrće bez mane na rafovima - strogo je zabranjeno. To kaže zakon i, za sada, nema naznaka da će se menjati, kažu u resornom Ministarstvu.

"Ukoliko bude i kada bude, osim naučne i stručne javnosti bila bi uključena i šira javnost jer ovo je jedno vrlo osetljivo pitanje", kaže Jovan Vujović iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Osetljivo pitanje otvoriće se pre zatvaranja poglavlja 30 u pregovorima sa EU. Uređivanje ekonomskih odnosa sa inostrantstvom podrazumeva članstvo u STO i da se reč zabrana briše - u delu koji se odnosi na promet GM proizvoda.

Većina evropskih zemalja ne dozvoljava uzgajanje. U domaćim njivama ima zasada modifikovane soje, ali u promilima, što inspekcije redovno kontrolišu, tvrde u Ministarstvu poljoprivrede.

"Znaju se područja, govorim o ilegalnim zasadima, koji su na vreme uništivani, sve dok se ne dođe do fiziološke zrelosti odnosno do stvaranja semena, tako da su takvi uzgoji uništavani i protiv takvih vlasnika su podnete prekršajne prijave", kaže Vujović.

GMO javnost deli izričito - na pristalice i protivnike. Profesor Poljoprivrednog fakulteta i opozicioni poslanik Miladin Ševarlić bi to pitanje postavio na referendumu. A ako Srbija popusti, tvrdi, trpeće višestruku štetu.

"Mi bismo se odrekli generacijske naše pameti koja je stvarala poznate sorte, hibride, u našoj zemlji koje su međunarodno priznate. Odrekli bismo se svoje slobode u izboru sortimenta za uzgoj, odrekli bismo se svoje samostalnosti u obezbeđivanju hrane za naše potrošače, naneli bi ogromnu ekonomsku štetu. Svi rezultati nezavisnih istraživanja od 1996. u Velikoj Britaniji do 2012. u Francuskoj pokazuju na katastrofalne rezultate kod životinja koje su hranjene GMO", kaže Ševarlić.

Ukidanje zabrane na promet genetski modifikovanih proizvoda, ne znači da će se oni automatski naći na domaćem tržištu. U insititutu za Biološka istraživanja podsećaju da je do restriktivnog i nebezbednog zakona iz 2009. promet bio dozvoljen uz strogu proceduru. Ali nijedna dozvola nije izdata. Stvari nisu crno-bele, a poslednja bi trebalo da bude reč naučnika.

"Mislim da je insulin iz genetički modifikovanih bakterija veoma koristan. Ne možemo davati opšte ocene dok ne dobijemo kompletnu dokumentaciju, dok se ne izda dozvola po veoma rigoroznoj proceduri, ništa nije dozvoljeno bez obzira što izmenite zakon i imate mogućnost podnošenja zahteva i prijavljivanja upotrebe", kaže Aleksej Tarasjev iz Instituta za biološka istraživanja.

Protiv upotrebe izričito je 127 opština u Srbiji i to su sročili u deklaraciju.

Evropa je za ishranu registrovala 50 modifikovanih biljaka, a proizvodi se jasno obeležavaju. "Dunav soja" je domaći znak prepoznavanja za namirnice bez genetski modifikovanih organizama.