"Balkanska ruta droge pomera se ka istoku"

Do ovog pomeranja "balkanske rute", došlo je, kako navode, pre svega jer krijumčari droge, posebno heriona, koji kreću sa područja Avganistana ili Turske, kada uđu na teritoriju Bugarske - oni ulaze na teritoriju EU.

"Sem male i sporadične kontrole na granici Rumunije i Bugarske, oni imaju otvoren put ka zemljama EU, što je krajnja destinacija narkotika", rekao je Tanjugu direktor Kancelarije za borbu protiv droga Milan Pekić.

Prema njegovim rečima, novi putevi i novi trendovi u krijumčarenju jesu da se droga prenosi preko Crnog mora, što pokazuju sve češće zaplene i kokaina i heroina u lukama.

Najveći broj zaplena, kako je naveo, izvršen je u luci Konstanca u Rumuniji, koja je najveća crnomorska luka, ukazao je Pekić.

Kada je u pitanju Srbija i "balkanska ruta", obaveštajni podaci iz policije ukazuju da se veći deo narkotika ilegalnim putevima unosi iz Makedonije na Kosovo i Metohiju, a potom se drugim kanalima unosi na teritoriju centralnog dela Srbije.

Takođe tu je distribucija iz Albanije i Crne Gore ka krajnjim desinacijama u EU, najčešće je reč o krijumčarenju marihuane.

S druge strane, na područjima na kojima se proizvodi heroin, kao što su Avganistan i Turska, veoma je tražen prekursor anhidrid sirćetne kiseline, koji je neophodan u procesu proizvodnje heroina.

Anhidrid se zato krijumčari u suprotnom smeru - sa područja Evrope u zemlje proizvođače heroina.

Kada je u pitanju domaće "tržište", u toku 2015. godine u Srbiji je zaplenjeno 1.6 tona i 234.300 komada različitih vrsta droga, i to u 6.419 policijskih akcija.

Međutim, kolika količina zabranjenih narkotika stigne na ulice odnosno do zavisnika, teško je još uvek reći, ali se procenjuje da se ukupan broj zavisnika u Srbiji kreće između 60.000 do 80.000.

Upravo jedan deo posla Kancelarije za borbu protiv droga, koja je krajem prošle godine počela sa radom, jeste da uspostavi efikasan sistem evidentiranja svih ljudi koji su na neki način došli u kontakt sa drogom, istakao je Pekić.

Prema podacima Kancelarije (koji su dobijeni od MUP-a Srbije), u toku prošle godine u različitim policijskim akcijama zaplenjeno je ukupno 1,3 tone marihuane, 69,8 kilograma heroina, 18,4 kilograma kokaina, 10,6 kilograma hašiša, preko 25 kilograma amfetamina, 6,2 kilograma ekstazija i tako dalje.

Otkrivena su ukupno 5.694 krivična dela u 2015. godini, za razliku od 2014. kada je otkriveno ukupno 6.216 krivičnih dela i to: neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, neovlašceno držanje opojnih droga i 111 krivičnih dela - omogućavanje uživanja opojnih droga.

Prema rečima Pekića, u Srbiji je marihuana nazastupljenija droga, imajući u vidu način proizvodnje i to da u našoj zemlji postoje uslovi za uzgajanje kanabisa.

Pored pogodnih uslova za prirodan uzgoj marihuane, u trendu su i laboratorije za uzgajanje marihuane u veštačkim uslovima, a to je već droga poznata na tržištu kao "skank", naveo je direktor Kancelarije.

On je napomenuo da se na teritoriji naše zemlje otkrivaju i laboratorije za proizvodnju sintetičkih droga.

"U porastu je broj otkrivenih laboratorija za proizvodnju sintetičkih droga, kao što su metakvalon (jedina do sada pronađena laboratorija na teritoriji Evrope)", naveo je Pekić ukazujući da se sintetičke droge ekstazi i amfetamin ilegalno krijumčare sa područja Belgije i Holandije a manje količine i sa područja Bugarske.

Pekić je u tom smislu istakao da je uloga Kancelarije da se u državi Srbiji izradi efikasan sistem borbe protiv droga, kroz koordiniranje rada organa državne uprave.

"Najproduktivinija borba je kada imate sistem. Nije cilj da jedan organ radi, nego da se stvori sistem, da se smanji ponuda i potražnja i da se efikasno saniraju posledice konzumiranja narkotika", naglasio je Pekić.

Podsetio da je droga "pokretač" većine drugih problema, i velikog broja krivičnih dela koja čine ogromnu štetu ovom društvu u celini, posebno ekonomiji i to kroz pranje novca i druga koruptivna krivična dela, s obzirom da je ilegalna dobit od droge ogromna.

Jedan od zadataka Kancelarije je i da prati sprovođenje Nacinalne strategije za brobu protiv droga koja je doneta za period 2014 - 2021. godine. Strategiju prati Akcioni plan za period od 2014. do 2017. godine, kojim je detaljno opisano koji je državni organ zadužen za sprovođenje kog dela strategije.